Knjiga o Jobu 30

¹»A sada, gle, podruguju se mnome
ljudi po ljetima mlađi od mene
kojih oce ne bih bio metnuo
ni s ovčarskim psima stada svojega.²Ta što će mi jakost ruku njihovih
kad im muževna ponestane snaga
ispijena glađu i oskudicom?³Glodali su u pustinji korijenje
i čestar opustjelih ruševina.⁴Lobodu su i s grmlja lišće brali,
kao kruh jeli korijenje žukino.⁵Od društva ljudskog oni su prognani,
za njima viču k’o za lopovima.⁶Živjeli su po strašnim jarugama,
po špiljama i u raspuklinama.⁷Urlik im se iz šikarja dizao;
po trnjacima ležahu stisnuti.⁸Sinovi bezvrijednih, soj bezimenih,
bičevima su iz zemlje prognani.⁹Rugalicom sam postao takvima
i njima sada služim kao priča!¹⁰Gnušaju me se i bježe od mene,
ne ustežu se pljunut’ mi u lice.¹¹I jer On lûk mi slomi i satrije me,
iz usta svojih izbaciše uzdu.¹²S desne moje strane rulja ustaje,
noge moje u bijeg oni tjeraju,
put propasti prema meni nasiplju.¹³Stazu mi ruše da bi me satrli,
napadaju i ne brani im nitko,¹⁴prolomom oni širokim naviru
i kotrljaju se poput oluje.¹⁵Strahote sve se okreću na mene,
mojeg ugleda kao vjetra nesta,
poput oblaka iščeznu spasenje.¹⁶Duša se moja rasipa u meni,
dani nevolje na me se srušili.¹⁷Noću probada bolest kosti moje,
ne počivaju boli što me glođu.¹⁸Muka mi je i halju nagrdila
i stegla me k’o ovratnik odjeće.¹⁹U blato me je oborila dolje,
gle, postao sam k’o prah i pepeo.²⁰K Tebi vičem, al’ Ti ne odgovaraš;
pred Tobom stojim, al’ Ti i ne mariš.²¹Prema meni postao si okrutan;
rukom preteškom na me se obaraš.²²U vihor me dižeš, nosiš me njime,
u vrtlogu me olujnom kovitlaš.²³Da, znadem da si me smrti predao,
saborištu zajedničkom svih živih.²⁴Al’ ne pruža li ruku utopljenik,
ne viče li kad padne u nevolju?²⁵Ne zaplakah li nad nevoljnicima,
ne sažalje mi duša siromaha?²⁶Sreći se nadah, a dođe nesreća;
svjetlost čekah, a gle, zavi me tama.²⁷Utroba vri u meni bez prestanka,
svaki dan nove patnje mi donosi.²⁸Smrknut idem, al’ nitko me ne tješi;
ustajem u zboru – da bih kriknuo.²⁹Sa šakalima sam se zbratimio
i nojevima postao sam drugom.³⁰Na meni sva je koža pocrnjela,
i kosti mi je sažgala ognjica.³¹Tužaljka mi je ugodila harfu,
svirala mi glas narikačâ ima.«

Cambia Bibbia

Confronta con un'altra Bibbia

Versetti esaminati