Knjiga o Jobu 26

Biblija Hrvatski	EL LIBRO DEL PUEBLO DE DIOS
1 Job progovori i reče:	1 Job replicó, diciendo:
2 »Živoga mi Boga što mi pravdu krati i Svesilnog koji dušu mi zagorča:	2 ¡Qué bien has ayudado al débil y socorrido al brazo sin fuerza!
3 sve dok duha moga bude još u meni, dok mi dah Božji u nosnicama bude,	3 ¡Qué bien has aconsejado al ignorante y enseñado la prudencia al simple!
4 usne moje neće izustiti zloću niti će laž kakva doći na moj jezik.	4 ¿A quién le has dirigido tus palabras y quién inspiraba lo que salió de ti?
5 Daleko od mene da vam dadem pravo, nedužnost svoju do zadnjeg daha branim.	5 Bajo la tierra se retuercen las Sombras, las aguas y los que habitan en ellas.
6 Pravde svoje ja se držim, ne puštam je; zbog mojih me dana srce korit’ neće.	6 El Abismo está desnudo ante él, y nada cubre a la Perdición.
7 Neka mi dušmana kob opakog snađe, a mog protivnika udes bezbožnikov!	7 El extiende el Norte sobre el vacío, suspende la tierra sobre la nada.
8 Čemu se nadati može kad vapije i kada uzdiže k Bogu dušu svoju?	8 Encierra el agua en sus densos nubarrones, y las nubes no se rompen bajo su peso.
9 Hoće li čuti Bog njegove krikove kada se na njega obori nevolja?	9 Oscurece la faz de la luna llena, desplegando sus nubes contra ella.
10 Zar će se radovat’ on u Svesilnome, zar će Boga svakog časa zazivati?	10 Trazó un círculo sobre la superficie de las aguas, en el límite mismo de la luz y las tinieblas.
11 Ali Božju ruku ja ću vam pokazat’ i neću vam sakrit’ namjere Svesilnog.	11 Las columnas del cielo vacilan, presas de terror por su amenaza.
12 Eto, sve ste sami mogli to vidjeti, što se onda u ispraznosti gubite?«	12 Con su fuerza, reprimió al Mar, con su inteligencia, quebrantó a Rahab.
13 »Ovu sudbu Bog dosuđuje opakom, ovo baštini silnik od Svemogućeg.	13 Con su soplo, despejó los cielos, su mano traspasó a la Serpiente huidiza.
14 Ima li sinova mnogo, mač ih čeka, a porod mu neće imat’ dosta kruha.	14 ¡Y esto no es más que un vestigio de su poder! ¡Qué eco tan débil percibimos de él! ¿Quién entenderá, entonces, su poderío atronador?
15 Smrt će sahranit’ preživjele njegove i udovice ih oplakivat’ neće.
16 Ako i srebra k’o praha nagomila, ako i nakupi haljina k’o blata,
17 nek’ ih skuplja, odjenut će ih pravednik, ljudi će nedužni podijeliti srebro.
18 Od paučine je kuću sagradio, kolibicu kakvu sebi diže čuvar:
19 bogat je legao, al’ po posljednji put; kad oči otvori, ničeg više nema.
20 Usred bijela dana strava ga spopada, noću ga oluja zgrabi i odnese.
21 Istočni ga vjetar digne i odvuče, daleko ga baca od njegova mjesta.
22 Bez milosti njime vitla on posvuda, dok mu ovaj kuša umaći iz ruke.
23 Rukama plješću nad njegovom propašću i zvižde na njega kamo god došao.