Ezekiel 9

¹ Tada zagrmje na moje uši i reče: »Kazne grada! Priđite svaka sa svojim zatornim oružjem u ruci!«

² I gle, dođoše šestorica ljudi s gornjih vrata, što su okrenuta k sjeveru, svaki sa svojim zatornim oružjem u ruci. Među njima bijaše i jedan odjeven u lan, s pisarskim priborom za pojasom. Uđoše oni i stadoše uz mjedeni žrtvenik.

³ A slava Boga Izraelova vinu se s kerubina, nad kojima lebdijaše, prema pragu Doma.
I pozva čovjeka odjevena u lan, koji imaše za pojasom pisarski pribor,

⁴ te mu reče: »Prođi gradom Jeruzalemom i znakom ‘tau’ obilježi čela sviju koji tuguju i plaču zbog gnusoba što se u njemu čine!«

⁵ A drugima reče na moje uši: »Pođite za njim gradom i ubijajte bez milosrđa. Oči vaše neka se ne sažale i nemajte smilovanja.

⁶ Pobijte starce, mladiće, djevojke, djecu i žene; istrijebite ih sve do posljednjega. Ali na kome bude znak ‘tau’, njega ne dirajte. Počnite od mojega svetišta!« I oni počeše od starješina koji stajahu pred Domom.

⁷ I reče im: »Oskvrnite dom moj i napunite mu predvorje truplima! Krenite!« I oni iziđoše te zaredaše ubijati gradom.

⁸ Dok su oni klali, ja ostadoh, bacih se ničice i zavapih: »Jao, Jahve Gospode! Zar ćeš zaista uništiti sve što preostade od Izraela da iskališ svoj gnjev nad Jeruzalemom?«

⁹ Reče mi: »Veoma je veliko bezakonje doma Izraelova i doma Judina; zemlja je puna krvi, a grad krcat zločina. Govore: ‘Jahve je ostavio zemlju! Ne vidi Jahve!’

¹⁰ I zato se moje oči neće sažaliti i neću im se smilovati: djela ću im njihova oboriti na glavu!«

¹¹ I gle, čovjek odjeven u lan, koji imaše za pojasom pisarski pribor, javi vijesti: »Učinih kako si mi zapovjedio!«