Izaija 49

¹Čujte me, otoci, slušajte pomno, narodi daleki!
Jahve me pozvao od krila materina,
od utrobe majke moje spomenuo se moga imena.²Od usta mojih britak mač je načinio,
sakrio me u sjeni ruke svoje,
od mene je oštru načinio strijelu,
sakrio me u svome tobolcu.³Rekao mi: »Ti si sluga moj, Izraele,
u kom ću se proslaviti!«⁴A ja rekoh: »Zaludu sam se mučio,
nizašto naprezao snagu.«
Ipak, kod Jahve je moje pravo,
kod mog Boga nagrada je moja.⁵A sad govori Jahve,
koji me od utrobe slugom svojim načini,
da mu vratim natrag Jakova,
da se sabere Izrael.
Proslavih se u očima Jahvinim,
Bog moj bijaše mi snaga.⁶I reče mi:
»Premalo je da mi budeš sluga,
da podigneš plemena Jakovljeva
i vratiš ostatak Izraelov,
nego ću te postaviti za svjetlost narodima,
da spas moj do nakraj zemlje doneseš.«⁷Ovako govori Jahve,
otkupitelj Izraelov, Svetac njegov,
onome kog preziru i odbacuju narodi,
sluzi silničkome:
»Kad vide, dići će se kraljevi,
bacit će se ničice knezovi,
zbog Jahve, koji je vjernost svoju pokazao,
Sveca Izraelova, koji te izabrao.«⁸Ovako govori Jahve:
»U vrijeme milosti ja ću te uslišiti,
u dan spasa ja ću ti pomoći.
Sazdao sam te i postavio
za savez narodu,
da zemlju podignem,
da nanovo razdijelim baštinu opustošenu,⁹da kažeš zasužnjenima: ‘Iziđite!’
a onima koji su u tami: ‘Dođite na svjetlo!’
Oni će pásti uzduž svih putova,
i paša će im biti po svim goletima.¹⁰Neće više gladovat’ i žeđati,
neće ih mučiti žega ni sunce,
jer vodit će ih onaj koji im se smiluje,
dovest će ih k izvorima vode.¹¹Sve gore svoje obratit će u putove,
i ceste će se moje povisiti.«¹²Gle, jedni dolaze izdaleka,
drugi sa sjevera i sa zapada,
a neki iz zemlje sinimske.¹³Kličite, nebesa, veseli se, zemljo,
podvikujte, planine, od veselja;
jer Jahve tješi narod svoj,
on je milosrdan nevoljnima.¹⁴Sion reče: »Jahve me ostavi,
Gospod me zaboravi.«¹⁵»Može li žena zaboravit’ svoje dojenče,
ne imat’ sućuti za čedo utrobe svoje?
Pa kad bi koja i zaboravila,
tebe ja zaboraviti neću.¹⁶Gle, u dlanove sam te svoje urezao,
zidovi tvoji svagda su mi pred očima.¹⁷Obnovitelji tvoji hitaju,
rušioci tvoji i pustošitelji odlaze od tebe.¹⁸Obazri se oko sebe i pogledaj:
sabiru se svi i dolaze k tebi.
Života mi moga« – riječ je Jahvina –
»svima ćeš se njima zaodjenuti k’o nakitom,
i njima ćeš se k’o nevjesta ukrasiti!¹⁹Jest, tvoje ruševine, tvoje razvaline
i tvoja zemlja poharana
pretijesna će biti žiteljima tvojim
kad se udalje oni što te zatirahu.²⁰Opet će na tvoje uši reći
sinovi kojih si bila lišena:
‘Pretijesno mi je mjesto ovo,
makni se da se mogu smjestiti.’²¹I ti ćeš se u srcu svom zapitati:
‘Tko mi rodi sve ove?
Bijah bez djece, neplodna,
prognana i odbačena,
pa tko ih podiže?
Bijah, eto, sama ostala,
a oni gdje su bili?’«²²Ovako govori Gospod Jahve:
»Evo, dajem rukom znak narodima
i zastavu svoju dižem plemenima.
Vratit će ti u naručju sinove,
nosit će ti kćeri na plećima.²³Kraljevi će biti tvoji skrbnici,
a kneginje im tvoje dojkinje.
Klanjat će ti se licem do zemlje,
i prah će lizat’ s tvojih nogu.
I znat ćeš da sam ja Jahve:
koji se u me uzdaju, neće se posramiti.«²⁴Može li se otet’ plijen junaku?
Može li sužanj pobjeć’ pobjedniku?²⁵Da, ovako govori Jahve:
»Bit će oduzet sužanj junaku,
pobjeći će plijen pobjedniku!
S onima koji se s tobom spore
ja ću se sporiti,
tvoju djecu ja ću izbaviti;²⁶tlačiteljima ću tvojim dati njihovo meso za jelo,
i svojom krvlju opit će se kao moštom.
I znat će svako tijelo
da sam ja Jahve, Spasitelj tvoj,
i da je tvoj otkupitelj Silni Jakovljev.«

Cambia Bibbia

Confronta con un'altra Bibbia

Versetti esaminati