Izaija 44

¹Sad čuj, Jakove, slugo moj, Izraele, kog sam izabrao.²Ovako kaže Jahve, koji te stvorio,
koji te od utrobe sazdao i pomaže ti:
»Ne boj se, Jakove, slugo moj,
Ješurune, kog sam izabrao.³Jer na žednu ću zemlju vodu izliti
i po tlu sušnome potoke.
Izlit ću duh svoj na tvoje potomstvo,
i blagoslov na tvoja pokoljenja.⁴Rast će kao trava pokraj izvora,
kao vrbe uz vode tekućice.⁵Jedan će reći: ‘Ja sam Jahvin’,
drugi će se zvati imenom Jakovljevim.
Treći će sebi na ruci napisati: ‘Jahvin’
i nazvat će se imenom Izraelovim.«⁶Ovako govori kralj Izraelov
i otkupitelj njegov,
Jahve nad vojskama:
»Ja sam prvi i ja sam posljednji:
osim mene Boga nema.⁷Tko je kao ja? Nek’ ustane i govori,
nek’ navijesti i nek’ mi razloži!
Tko je od vječnosti otkrio što se zbilo?
Nek’ nam navijesti što će još doći!⁸Ne plašite se, ne bojte se:
nisam li vam to odavna navijestio i otkrio?
Vi ste mi svjedoci: ima li Boga
osim mene?
Ima li Stijene? Ja ne znam!«⁹Tko god pravi kipove, ništavan je, i dragocjenosti njegove ne koriste ničemu. Svjedoci njihovi ništa ne vide i ništa ne znaju, da im budu na sramotu.¹⁰Tko pravi boga i lijeva kip da od toga korist ne očekuje?¹¹Gle, svi će štovatelji likova biti osramoćeni, izrađivači njihovi više od bilo koga. Nek’ se saberu svi i pojave: prepast će se i postidjeti odjednom.¹²Kovač ga izrađuje na živu ugljevlju, čekićem ga oblikuje, snažnom ga rukom obrađuje. Gladan je i iznemogao; ne pije vode, iscrpljuje se.¹³Drvodjelja uzima mjeru, pisaljkom lik ocrta, ostruže ga dlijetom, šestarom ga zaokruži i izdjelja ga po uzoru na lik ljudski, kao lijepo ljudsko obličje, da stoji u hramu.¹⁴Bijaše sebi nasjekao cedre, uzeo čempres ili hrast koje je za se njegovao među šumskim drvećem; ili je posadio bor koji raste od kiše.¹⁵Čovjeku su dobra za vatru; uzima ih da se ogrije; pali ih da ispeče kruh. Ali od njih djelja i boga pred kojim pada ničice, pravi kip i klanja mu se.¹⁶Polovinom od toga naloži, dakle, oganj, peče meso na žeravi, jede pečenku i siti se; grije se i govori: »Ah, grijem se i uživam uz vatru.«¹⁷Ali od onoga što preostane pravi sebi boga, svog kumira, pada pred njim ničice i klanja mu se i moli: »Spasi me, jer si ti moj bog.«¹⁸Ne znaju oni i ne razumiju: zaslijepljene su im oči, pa ne vide, i srce, pa ne shvaćaju.¹⁹Takav ne razmišlja, nema u njega znanja ni razbora da sebi kaže: »Polovinom od ovoga naložio sam oganj, na žeravici ispekao kruh, ispržio meso koje sam pojeo, pa zar ću od ostatka načiniti gnusobu? Zar ću se komadu drveta klanjati?«²⁰On voli pepeo, zavodi ga prevareno srce. Neće spasiti svog života i nikad neće reći: »Nije li varka ovo u mojoj desnici?«²¹Sjeti se toga, Jakove,
i ti, Izraele, jer si sluga moj!
Ja sam te stvorio i sluga si mi,
Izraele, neću te zaboraviti!²²Kao maglu rastjerao sam tvoje opačine
i grijehe tvoje poput oblaka.
Meni se obrati
jer ja sam te otkupio.²³Kličite, nebesa, jer je Jahve učinio!
Orite se, dubine zemljine!
Odjekujte radošću, planine,
i vi, šume, sa svim svojim drvećem!
Jer Jahve je otkupio Jakova,
proslavio se u Izraelu!²⁴Ovako govori Jahve, otkupitelj tvoj
i tvorac tvoj od utrobe:
»Ja sam Jahve koji sam sve stvorio,
koji sam nebesa sam razapeo,
i učvrstio zemlju bez pomoći ičije.²⁵Ja osujećujem znamenja vrača,
i čarobnjake u luđake promećem;
silim mudrace da ustuknu
i mudrost im obraćam u bezumlje,²⁶ali potvrđujem riječ sluge svojega,
ispunjam naum svojih glasnika.
Ja govorim Jeruzalemu: ‘Naseli se!’
I gradovima judejskim: ‘Sagradite se!’
Iz razvalina ja ih podižem.²⁷Ja govorim moru: ‘Presahni!
Presušujem ti rijeke.’²⁸Ja govorim Kiru: ‘Pastiru moj!’
I on će sve želje moje ispuniti
govoreći Jeruzalemu: ‘Sagradi se!’
i Hramu: ‘Utemelji se!’«

Cambia Bibbia

Confronta con un'altra Bibbia

Versetti esaminati