Izaija 32

¹ Evo po pravdi kralj kraljuje, po pravici vladaju knezovi:

² svaki je kao zavjetrina,
utočište od nevremena,
kao u sušnoj zemlji potoci,
kao sjena u žednoj pustari.

³ Oči vidovitih neće više biti slijepe,
uši onih što čuju slušat će pozorno;

⁴ srce nerazumnih shvaćat će mudrost,
mucavci će govorit’ okretno i razgovijetno;

⁵ pokvarenjaka neće više zvati plemenitim,
varalicu neće više držat’ odličnikom.

⁶ Jer, pokvarenjak govori ludosti
i srce mu bezakonje snuje,
da počini zlodjela,
da o Jahvi oholo govori;
da gladnoga ostavi prazna želuca,
da žednome napitak uskrati.

⁷ U varalice pakosno je oružje;
on spletke samo kuje,
da lažima upropasti uboge,
pa i kad nevoljnik pravo dokazuje.

⁸ U plemenita nakane su plemenite
i plemenito on djeluje.

⁹ Ustajte, žene nehajne,
slušajte moj glas;
kćeri lakoumne,
čujte mi besjedu.

¹⁰ Za godinu i nekoliko dana
drhtat ćete, lakoumnice,
jer jematve neće biti,
plodovi se neće brati.

¹¹ Dršćite, nehajnice,
strepite, lakoumnice,
svucite se, obnažite,
oko bedara kostrijet opašite!

¹² Bijte se u prsa
zbog ljupkih polja,
plodnih vinograda;

¹³ zbog njiva naroda mojega
što rađaju trnjem i dračem;
zbog svih kuća veselih,
grada razigranog.

¹⁴ Jer, napuštena bit će palača,
opustjet će bučni grad;
Ofel i kula postat će
brlog dovijeka –
bit će radost divljim magarcima,
paša stadima,

¹⁵ dok se na nas ne izlije
duh iz visina.
Tad će pustinja postat’ voćnjak,
a voćnjak se u šumu pretvoriti.

¹⁶ U pustinji će se nastaniti pravo,
i pravda će prebivati u voćnjaku.

¹⁷ Mir će biti djelo pravde,
a plod pravednosti – trajan pokoj i uzdanje.

¹⁸ Narod će moj prebivati
u nastambama pouzdanim,
u bezbrižnim počivalištima.

¹⁹ A šuma će biti oborena,
grad će biti snižen.

²⁰ Blago vama: sijat ćete kraj svih voda,
puštajuć’ vola i magarca da slobodno idu!