Izaija 21

¹ Proroštvo primorskoj pustinji. Kao što vihori,
hujeći nad Negebom,
dolaze iz pustinje,
kraja strahotna

² – otkri mi se u strašnom viđenju –
tako pljačkaš pljačka,
pustošnik pustoši.
»Navali, Elame,
opsjedni, Medijo!
Dokrajčit ću
sve jauke.«

³ Zato bedra moja
probadaju grčevi;
bolovi me spopadaju
k’o trudovi rodilju;
od smućenosti ogluših,
od straha obnevidjeh.

⁴ Srce mi dršće,
groza me obuze,
sumrak za kojim čeznuh
postade mi užas.

⁵ Postavljaju stol,
prostiru stolnjak,
jede se i pije ...
Ustajte, knezovi,
mažite štit!

⁶ Jer Gospod mi ovako reče:
»Idi, postavi stražara!
Što vidi, nek’ javi.

⁷ Vidi li konjanike,
jahače udvojene,
jahače na magarcima,
jahače na devama,
neka dobro pazi
s pažnjom napetom!«

⁸ A stražar viknu:
»Povazdan, Gospodaru,
stojim na stražarnici,
čitavu noć
na straži prostojim.«

⁹ I gle, dolaze konjanici,
jahači udvojeni.
Oni mi viknuše, oni rekoše:
»Pade, pade Babilon!
Svi kipovi njegovih bogova
o zemlju se razbiše.«

¹⁰ Omlaćeno žito,
čedo gumna moga,
što čuh
od Jahve nad vojskama,
Boga Izraelova, objavih vam!

¹¹ Proroštvo o Edomu.
Viču mi iz Seira:
»Stražaru, koje je doba noći?
Stražaru, koje je doba noći?«

¹² Stražar odgovori:
»Dolazi jutro, a zatim opet noć.
Hoćete li pitati, pitajte,
vratite se, dođite!«

¹³ Proroštvo o Arapima.
U šikarama pustinjskim počivate,
dedanske karavane.

¹⁴ Vodu iznesite pred žedne,
stanovnici zemlje temske,
iziđite s kruhom pred bjegunca.

¹⁵ Pred mačevima bježe oni,
pred mačem trgnutim,
pred lukom zapetim,
pred bojem žestokim.

¹⁶ Da, ovako mi reče Gospod: »Još jedna godina, godina nadničarska, i nestat će sve slave Kedrove.

¹⁷ A od mnogobrojnih strijelaca među hrabrim sinovima Kedrovim malo će ih ostati.« Tako je govorio Jahve, Bog Izraelov.