Izaija 52

¹ Probudi se! Probudi se! Odjeni se snagom, Sione!
Odjeni se najsjajnijim haljinama,
Jeruzaleme, grade sveti,
jer više neće k tebi ulaziti
neobrezani i nečisti.

² Otresi prah sa sebe, ustani,
izgnani Jeruzaleme!
Skini okov sa svog vrata,
izgnana kćeri sionska.«

³ Jest, ovako govori Jahve: »Bili ste prodani nizašto i bit ćete otkupljeni bez novaca.«

⁴ Jest, ovako govori Gospod Jahve: »Moj je narod sišao nekoć u Egipat da se ondje nastani kao stranac, potom ga Asirci nizašto potlačiše.

⁵ Ali sada, čemu sam ja ovdje« – riječ je Jahvina – »kad je moj narod bio bez razloga porobljen, a gospodari njegovi likuju« – riječ je Jahvina – »i bez prestanka se danomice ime moje huli?

⁶ Zato će narod moj poznati moje ime i shvatit će u onaj dan da sam ja koji govorim: ‘Evo me!’«

⁷ Kako su ljupke po gorama
noge glasonoše radosti
koji oglašava mir, nosi sreću,
i spasenje naviješta,
govoreć Sionu:
»Bog tvoj kraljuje!«

⁸ Čuj, stražari ti glas podižu,
zajedno svi kliču od radosti,
jer na svoje oči vide
gdje se na Sion vraća Jahve.

⁹ Radujte se, kličite,
razvaline jeruzalemske,
jer je Jahve utješio narod svoj
i otkupio Jeruzalem.

¹⁰ Ogolio je Jahve svetu svoju mišicu
pred očima svih naroda,
da svi krajevi zemaljski vide
spasenje Boga našega.

¹¹ Odlazite, odlazite, iziđite odatle,
ne dotičite ništa nečisto!
Iziđite iz njegove sredine! Očistite se,
vi koji nosite posude Jahvine!

¹² Jer nećete izići u hitnji,
niti ćete ići bježeći,
jer će vam prethodnica biti Jahve,
a zalaznica Bog Izraelov!

¹³ Gle, uspjet će sluga moj,
podignut će se, uzvisit’ i proslaviti!

¹⁴ Kao što se mnogi užasnuše vidjevši ga
– tako mu je lice bilo neljudski iznakaženo
te obličjem više nije naličio na čovjeka –

¹⁵ tako će on mnoge zadiviti narode,
i kraljevi će pred njim usta stisnuti,
videć’ ono o čemu im nitko nije govorio,
shvaćajuć’ ono o čemu nikad čuli nisu: