Tužaljke 3

¹ ALEF Ja sam čovjek što upozna bijedu
pod šibom gnjeva njegova.

² Mene je odveo i natjerao da hodam
u tmini i bez svjetlosti.

³ I upravo mene bije i udara
bez prestanka njegova ruka.

⁴ BET Iscijedio je moje meso, kožu moju,
polomio kosti moje.

⁵ Načinio mi jaram,
glavu obrubio tegobama.

⁶ Pustio me da živim u tminama
kao mrtvaci vječiti.

⁷ GIMEL Zazidao me, i ja ne mogu izaći,
otežao je moje okove.

⁸ Kada sam vikao i zapomagao,
molitvu je moju odbijao.

⁹ Zazidao mi ceste tesanim kamenom,
zakrčio je putove moje.

¹⁰ DALET Meni on bijaše medvjed koji vreba,
lav u zasjedi.

¹¹ U bespuća me vodio, razdirao,
ostavljao me da umirem.

¹² Napinjao je lûk svoj i gađao me
kao metu za svoje strelice.

¹³ HE U slabine mi sasuo strelice,
sinove svoga tobolca.

¹⁴ Postao sam smiješan svome narodu,
rugalica svakidašnja.

¹⁵ Gorčinom me hranio,
pelinom me napajao.

¹⁶ VAU Puštao me da zube kršim kamen grizući,
zakapao me u pepeo.

¹⁷ Duši je mojoj oduzet mir
i više ne znam što je sreća!

¹⁸ Rekoh: »Dotrajao je život moj
i nada koja mi od Jahve dolazi.«

¹⁹ ZAJIN Spomeni se bijede moje i stradanja,
pelina i otrova!

²⁰ Bez prestanka na to misli
i sahne duša u meni.

²¹ To nosim u srcu
i gajim nadu u sebi.

²² HET Dobrota Jahvina nije nestala,
milosrđe njegovo nije presušilo.

²³ Oni se obnavljaju svako jutro:
tvoja je vjernost velika!

²⁴ »Jahve je dio moj«, veli mi duša,
»i zato se u nj pouzdajem.«

²⁵ TET Dobar je Jahve onom koji se u nj pouzdaje,
duši koja ga traži.

²⁶ Dobro je u miru čekati
spasenje Jahvino!

²⁷ Dobro je čovjeku da nosi
jaram za svoje mladosti.

²⁸ JOD Neka sjedi u samoći i šuti,
jer mu On to nametnu;

²⁹ neka usne priljubi uz prašinu,
možda još ima nade!

³⁰ Neka pruži obraz onome koji ga bije,
neka se zasiti porugom.

³¹ KAF Jer Gospod ne odbacuje
nikoga zauvijek:

³² jer ako i rastuži, on se smiluje
po svojoj velikoj ljubavi.

³³ Jer samo nerado on ponižava
i rascvili sinove čovjeka.

³⁴ LAMED Kad se gaze nogama
svi zemaljski sužnjevi,

³⁵ kad se izvrće pravica čovjeku
pred licem Svevišnjeg,

³⁶ kad se krivica nanosi čovjeku u parnici,
zar Gospod ne vidi?

³⁷ MEM Tko je rekao nešto i zbilo se?
Nije li Gospod to zapovjedio?

³⁸ Ne dolazi li iz usta Svevišnjega
i dobro i zlo?

³⁹ Na što se tuže živi ljudi?
Svatko na svoj grijeh.

⁴⁰ NUN Ispitajmo, pretražimo pute svoje
i vratimo se Jahvi.

⁴¹ Dignimo svoje srce i ruke svoje
k Bogu koji je na nebesima.

⁴² Da, mi smo se odmetali, bili nepokorni,
a ti, ti nisi praštao!

⁴³ SAMEK Obastrt gnjevom svojim, gonio si nas,
ubijao i nisi štedio.

⁴⁴ Oblakom si se obastro
da molitva ne prodre do tebe.

⁴⁵ Načinio si od nas smeće
i odmet među narodima.

⁴⁶ PE Razjapili usta na nas
svi neprijatelji naši.

⁴⁷ Užas i jama bila nam sudbina,
propast i zator!

⁴⁸ Potoci suza teku iz očiju mojih
zbog propasti Kćeri naroda mojega.

⁴⁹ AJIN Moje oči liju suze bez prestanka,
jer prestanka nema

⁵⁰ dok ne pogleda i ne vidi
Jahve s nebesa.

⁵¹ Moje mi oko bol zadaje
zbog kćeri svih mojega grada.

⁵² SADE Uporno me k'o pticu progone
svi što me mrze, a bez razloga.

⁵³ U jamu baciše moj život
i zatrpaše je kamenjem.

⁵⁴ Voda mi dođe preko glave,
rekoh sam sebi: »Pogiboh!«

⁵⁵ KOF I tada zazvah ime tvoje, Jahve,
iz najdublje jame.

⁵⁶ Ti oču moj glas:
»Ne začepljuj uši svoje na vapaje moje.«

⁵⁷ Bliz meni bijaše u dan vapaja mog,
govoraše: »Ne boj se!«

⁵⁸ REŠ Ti si, Gospode, izborio pravdu za dušu moju,
ti si život moj izbavio.

⁵⁹ Ti, Jahve, vidje kako me tlače,
dosudi mi pravdu.

⁶⁰ Ti vidje svu osvetu njinu,
sve podvale protiv mene.

⁶¹ ŠIN Čuo si, Jahve, podrugivanje njihovo,
sve podvale protiv mene.

⁶² Usne protivnika mojih i misli njine
protiv mene su cio dan.

⁶³ Kad sjede, kad ustaju, pogledaj samo:
ja sam im pjesma rugalica.

⁶⁴ TAU Vrati im, Jahve, milo za drago,
po djelu ruku njihovih.

⁶⁵ Učini da srca im otvrdnu,
udari ih prokletstvom svojim.

⁶⁶ Goni ih gnjevno i sve ih istrijebi
pod nebesima svojim, Jahve!