Jeremija 6

¹Bježite, sinovi Benjaminovi, iz Jeruzalema!
U Tekoi zatrubite u rog,
na Bet Hakeremu podignite bojni stijeg!
Jer sa sjevera se nadvija nesreća,
propast velika.²Može li se Kći sionska
usporedit’ s nježnom tratinom?³K njoj dolaze pastiri sa stadima.
Svud oko nje razapeše šatore,
svaki pase na dijelu svome.⁴»S njome zametnite sveti boj!
Na noge! Navalimo usred dana!
Jao nama, jer se dan naginje k zapadu,
a večernje sjene duljaju!⁵Na noge! Navalimo usred noći,
razrušimo dvore njene!«⁶Jer ovako zbori Jahve nad vojskama:
»Oborite stabla njena,
podignite nasip oko Jeruzalema,
to je grad laži,
u njemu je sve samo tlačenje.⁷Kao što iz studenca izvire voda,
tako iz njega opačina izvire.
U njemu se čuje samo nasilje i pustošenje,
preda mnom su svagda bolesti i rane.⁸Popravi se, Jeruzaleme,
da mi se duša od tebe ne odvrati,
da te ne pretvorim u pustoš,
u zemlju nenastanjenu.«⁹Ovako govori Jahve nad vojskama:
»Paljetkuj, paljetkuj kao lozu
ostatak Izraelov!
Poput berača pruži ruke
među čokote!«¹⁰Komu treba da govorim,
koga da opomenem da me saslušaju?
Gle, uho im je neobrezano,
stog ne mogu čuti.
Gle, riječ Jahvina postade im porugom,
nije im mila.¹¹Prepun sam gnjeva Jahvina,
ne mogu više izdržati!
– »Izlij ga, dakle, po djeci na ulici
i na skupove mladića.
Sve će ih obuzeti: muža i ženu,
starca i čovjeka zrele dobi.¹²Njihove će kuće pripasti drugima,
a tako i polja i žene im.
Da, ispružit ću ruku svoju« – govori Jahve –
»na stanovnike ove zemlje,¹³jer od najmanjega do najvećeg
svi gramze za plijenom,
od prorokâ do svećenikâ
svi su varalice.¹⁴I olako liječe ranu naroda moga,
vičući: ‘Mir! Mir!’
Ali mira nema.¹⁵Nek’ se postide što gnusobu počiniše,
no oni više ne znaju što je stid,
ne umiju se više crvenjeti.
I zato će popadati s onima što padaju,
srušit će se kad stanem kažnjavati«
– govori Jahve.¹⁶Ovako govori Jahve:
»Stanite na negdašnje putove,
raspitajte se za iskonske staze:
Koji put vodi k dobru? Njime pođite
i naći ćete spokoj dušama svojim!
Al’ oni rekoše: ‘Ne idemo!’¹⁷I postavih im stražare:
‘Pazite na glas roga!’
Al’ oni rekoše: ‘Nećemo paziti!’¹⁸Zato čujte, narodi,
i vi pastiri stada njihovih!¹⁹Čuj, zemljo!
Gle, dovodim zlo na ovaj narod,
plod njihove pobune,
jer oni ne slušahu riječi moje,
zakon moj odbaciše.²⁰Što će mi tamjan
koji dolazi iz Šebe
i trska mirisna
iz zemlje daleke?
Vaše mi paljenice nisu drage,
nisu mi po volji klanice vaše.«²¹Zato ovako govori Jahve:
»Evo postavljam narodu ovome
prepreke o koje će se spotaći,
oci i djeca zajedno,
poginut će susjed zajedno s prijateljem.«²²Ovako govori Jahve:
»Evo dolazi narod iz zemlje sjeverne,
puk velik diže se s krajeva zemlje:²³u ruci im lûk i koplje,
okrutni su, nemilosrdni;
graja im buči kao more,
jašu na konjima,
kao jedan za boj spremni
protiv tebe, Kćeri sionska.«²⁴Kad saznasmo novost,
ruke nam klonuše,
strava nas obuze,
bol kao porodilju.²⁵Ne izlazite u polja,
ne idite na putove,
jer mačevi dušmanski prijete,
užas sve uokolo.²⁶Kćeri mog naroda, kostrijet pripaši,
pospi se pepelom,
nariči k’o za jedincem
tužaljku pregorku.
Jer će doći nenadano
na nas pustošnik.²⁷Postavih te za ispitivača naroda mojeg
da spoznaš i ispitaš putove njegove.²⁸Svi su oni odmetnici najgori,
okolo kleveću i mjed i željezo,
svi su pokvareni.²⁹Mijeh sopće
da bi vatra proždrla olovo,
zalud se ljevač trudi da ga rastopi:
šljaka se ne da izlučiti.³⁰»Srebro odbačeno«, tako ih zovu,
jer ih Jahve odbaci!

Cambia Bibbia

Confronta con un'altra Bibbia

Versetti esaminati