Hošea 2

¹»A djece Izraelove bit će brojem k’o pijeska u moru što se izmjerit’ ne može ni izbrojit’. Umjesto da im govore: ‘Vi niste moj narod’,
zvat će ih: ‘Sinovi Boga živoga’.²Ujedinit će se sinovi Judini i sinovi Izraelovi,
postavit će sebi jednoga glavara
i otići će iz zemlje;
jer velik će biti dan jizreelski.³Recite braći svojoj: ‘Narode moj’,
sestrama svojim: ‘Mila’.«⁴»Podignite tužbu, podignite, protiv majke svoje,
jer ona mi nije više žena,
a ja joj muž više nisam.
Nek’ odbaci od sebe bludničenja
i preljube izmeđ’ svojih dojki,⁵da je golu ne svučem
te učinim da bude k’o na dan rođenja;
da je ne obratim u pustinju,
da je u zemlju suhu ne obratim
i žeđu ne umorim.⁶Ja joj djece neću milovati,
jer djeca su to bludnička.⁷Da, bludu se odala mati njihova,
sramotila se ona koja ih zače.
Da, rekla je: ‘Trčat ću za svojim milosnicima,
za njima koji mi daju kruh moj i vodu,
vunu moju i lan, ulje i piće moje.’⁸Stoga ću put joj trnjem zagraditi,
zidom opkoliti, da ne nađe više svojih staza.⁹I trčat će za milosnicima, ali ih stići neće,
tražit će ih, al’ ih neće pronaći.
Tada će reći: ‘Idem se vratiti prvome mužu,
jer sretnija bijah prije nego sada.’¹⁰I ona nije razumjela da joj ja davah
i žito i mošt i ulje,
da je ja obasipah srebrom i zlatom
od kojega načiniše baale.¹¹Stoga ću uzeti natrag svoje žito u svoje vrijeme
i svoj mošt u pravi čas;
oduzet ću svoju vunu i svoj lan
kojima je imala pokriti golotinju svoju;¹²sad ću joj otkriti sramotu na oči njenih milosnika,
i nitko je iz moje neće izbaviti ruke.¹³Učinit ću kraj svim njenim veseljima,
svetkovinama, mlađacima, subotama
i svim blagdanima njezinim.¹⁴Opustošit ću joj čokote i smokve za koje je govorila:
‘To je plaća što mi je dadoše moji milosnici.’
Obratit ću ih u šikarje,
i životinje će ih poljske obrstiti.¹⁵Kaznit ću je za dane Baalove
kojima je kâd palila,
kitila se grivnom i kolajnom
i trčala za svojim milosnicima;
a mene je zaboravljala« –
riječ je Jahvina.¹⁶»Stoga ću je, evo, primamiti,
odvesti je u pustinju
i njenu progovorit’ srcu.¹⁷I vratit ću joj ondje njene vinograde,
i od doline ću akorske učiniti vrata nade.
Ondje će mi odgovarat’ ona kao u
dane svoje mladosti,
kao u vrijeme kada je izišla iz Egipta.¹⁸U onaj dan« – riječ je Jahvina –
»ti ćeš me zvati: ‘Mužu moj’,
a nećeš me više zvati: ‘Moj Baale’.¹⁹Uklonit ću joj iz usta imena baalska
i neće im više ime spominjati.²⁰U onaj dan, učinit ću za njih savez
sa životinjama u polju,
s pticama nebeskim
i gmazovima zemskim;
lûk, mač i boj istrijebit ću iz zemlje
da mirno u njoj počiva.²¹Zaručit ću te sebi dovijeka;
zaručit ću te u pravdi i u pravu,
u nježnosti i u ljubavi;²²zaručit ću te sebi u vjernosti
i ti ćeš spoznati Jahvu.²³U onaj dan« – riječ je Jahvina –
»odazvat ću se nebesima,
a ona će se zemlji odazvati;²⁴zemlja će se odazvati žitu, moštu i ulju,
a oni će se odazvati Jizreelu.²⁵I posijat ću ga u zemlji,
zamilovat ću Nemilu,
Ne-narodu mom reći ću:
‘Ti si narod moj!’
a on će reći: ‘Bože moj!’«

Cambia Bibbia

Confronta con un'altra Bibbia

Versetti esaminati