Tobija 7

¹ Onda uđoše u Ekbatanu i pođoše prema kući Raguelovoj. Sara im dođe ususret, pozdravi ih i oni nju pozdraviše, pa ih ona uvede u kuću.

² Raguel reče Edni, svojoj ženi: »Kako li je ovaj samo nalik na Tobita, moga rođaka!«

³ Raguel ih zapita: »Odakle ste, braćo?« Odgovoriše mu: »Mi pripadamo Naftalijevim sinovima koji su bili prognani u Ninivu.«

⁴ Kaza im on: »Poznajete li Tobita, brata našega?« Oni odgovoriše: »Poznajemo ga.«

⁵ Onda ih upita: »Je li dobro s njime?« Oni odgovoriše: »Živ je i dobro je.« Tobija nadoda: »To je moj otac.«

⁶ Nato ga Raguel zagrli, poljubi ga suznih očiju i blagoslovi ga čudeći se: »Ti si, dakle, sin onoga plemenitog i dobrog čovjeka.« Doznavši da je Tobit izgubio vid, ražalosti se i zaplaka.

⁷ I žena mu Edna i kći Sara zaplakaše i primiše ih spremno.

⁸ Potom zaklaše ovna i pripremiše jela u izobilju.

⁹ Tobija kaza Rafaelu: »Brate Azarja, govori o onome o čemu si mi pripovijedao na putu.«

¹⁰ Anđeo prozbori o tom s Raguelom, a on će Tobiji: »Jedi, pij i budi veseo, jer tebi pripada moja kći. Ipak ti moram otkriti istinu:

¹¹ već bijah svoju kćer dao sedmorici, ali kad joj se približiše, svi noću pomriješe. Ali ti sada budi veseo.«

¹² Tobija odgovori: »Neću ništa okusiti dok se ne odlučite i ne izvršite što treba.« Nato mu Raguel kaza: »Uzmi je od ovoga časa po pravdi: ti si njezin brat i ona pripada tebi. Milosrdni Bog neka vam udijeli sreću.«

¹³ Zatim pozva Saru, svoju kćer; uzevši je za ruku, dade je kao zaručnicu Tobiji govoreći: »Evo, uzmi je prema Mojsijevu zakonu i odvedi je k svome ocu.« I blagoslovi ih.

¹⁴ Onda pozva Ednu, ženu svoju. Dohvativši list, napisa ugovor i udari pečat. Potom počeše blagovati.

¹⁵ Nakon toga pozva Raguel Ednu, ženu svoju, i reče joj: »Sestro, pripremi drugu sobu i uvedi je.«

¹⁶ Ona uradi kako joj je zapovjedio i uvede je. Kći zaplaka.

¹⁷ Vidjevši suze svoje kćeri, kaza joj: »Budi hrabra, kćerko: Gospodar neba i zemlje neka te nagradi milošću za tvoju bol. Budi hrabra, kćerko!«