Knjiga Postanka 49

¹Jakov zatim sazva svoje sinove te reče: »Skupite se da vam kažem što će vas snaći u kasnije vrijeme:²Okupite se, čujte, sinovi Jakovljevi,
čujte oca svoga Izraela!³Ti Rubene, moj prvorođenče,
snaga ti si moja,
prvenac moje muškosti.
Ističeš se ponosom,
snagom se ističeš,⁴no, poput vode nabujao,
nećeš više imati prvenstva,
jer na ležaj oca svog se pope,
moj tad oskvrnu krevet.⁵Šimun i Levi braća su prava!
Mačevi im oruđe nasilja.⁶Na njihova vijećanja ja ne silazio,
u njihovim zborovima udjela ne imao!
U srdžbi su svojoj ljude ubijali;
u obijesti bikove sakatili.⁷Prokleta im srdžba,
jer je prežestoka!
Prokleta im obijest,
jer je preokrutna!
Razdijelit ću ih po Jakovu,
Izraelom raspršiti.⁸Judo! Tvoja braća slavit će te;
svagda ti je šaka na šiji dušmana,
sinci oca tvoga tebi će se klanjat’.⁹Judo, laviću mali!
Plijenom si se, sine, udebljao;
poput lava, poput lavice
legao potrbuške!
Tko bi ga dražiti smio?¹⁰Od Jude žezlo se kraljevsko,
ni palica vladalačka od nogu njegovih udaljiti neće
dok ne dođe onaj kome pripada –
kome će se narodi pokoriti.¹¹Svog magarca za lozu privezuje,
mlado magarice svoje za čokot.
U vinu on kupa svoju odjeću,
svoju halju u krvi od grožđa.¹²Oči su mu od vina mutne,
zubi bjelji od mlijeka.¹³Zebulun će stanovati uz obalu morsku,
luka spasa bit će brodarima,
uz bok njegov Sidon će ležati.¹⁴Jisakar je koščat magarac
polegao među ogradama.¹⁵Vidje da je odmor ugodan,
a zemlja lijepa,
te leđa svoja pod teret podmetnu
i na tlaku pristade.¹⁶Dan će narod svoj suditi
kao svako pleme Izraelovo.¹⁷Nek’ Dan zmija bude na putu,
guja pokraj staze
što će konja za zglob ujesti,
i njegov konjik nauznak će pasti.¹⁸U spas tvoj se, Jahve, uzdam!¹⁹Gada će pljačkat’ razbojnici,
pljačkom će im za petama biti.²⁰U Ašera bit će hrane,
poslastica za kraljeve.²¹Naftali je košuta lakonoga
koja krasnu lanad mladi.²²Josip je stablo plodno,
plodno stablo kraj izvora,
grane svoje granâ preko zida.²³Strijelci njega saletjeli,
strijeljali ga, opljačkali.²⁴Ali lûk mu čvrst ostaje,
mišice mu ojačale,
rukom Jakog Jakovljeva,
imenom Pastira, Stijene Izraela,²⁵Bogom, Ocem tvojim, koji ti pomaže,
Svesilnim koji te blagoslivlje
blagoslovom ozgo sa nebesa,
blagoslovom ozdo iz dubina,
blagoslovom iz svih prsa, iz svih utroba!²⁶Blagoslovom klasja i cvjetova,
blagoslovom drevnih brda,
želja vječnih brežuljaka –
nek’ se oni spuste na Josipa,
između braće posvećenog!²⁷Benjamin je vuk grabežljivi,
lovinu on jutrom jede,
a navečer plijen dijeli.«²⁸Sve su to Izraelova plemena – dvanaest ih na broj – i to im je otac rekao kad ih je blagoslivljao; svakoga je od njih blagoslovio njegovim blagoslovom.²⁹Poslije toga im dade ovu naredbu: »Naskoro ću se pridružiti svojim precima. Sahranite me kraj mojih otaca,³⁰u špilji što se nalazi na polju Efrona, Hetita, u spilji na polju Makpeli, nasuprot Mamri, u zemlji kanaanskoj. To je ona koju je Abraham kupio s poljem od Hetita Efrona za mjesto sahranjivanja.³¹Ondje je sahranjen Abraham i njegova žena Sara; sahranjeni su ondje Izak i njegova žena Rebeka; ondje sam ja sahranio Leu.³²Polje i špilja na njemu kupljeni su od Hetitâ.«³³Kad je Jakov tako naputio svoje sinove, povuče noge natrag na postelju te izdahnu – pridruži se svojim precima.

Cambia Bibbia

Confronta con un'altra Bibbia

Versetti esaminati