Psalmi 2

¹ Zašto se bune narodi,
zašto puci ludosti snuju?

² Ustaju kraljevi zemaljski,
knezovi se ròtê protiv Jahve
i Pomazanika njegova:

³ »Skršimo okove njihove
i jaram njihov zbacimo!«

⁴ Smije se onaj što na nebu stoluje,
Gospod im se podruguje.

⁵ Tad im veli u svom gnjevu,
žestinom ih on zbunjuje:

⁶ »Ta ja kralja svog postavih
nad Sionom, svojom svetom gorom.«

⁷ Obznanjujem odluku Jahvinu:
Gospodin mi reče:
»Ti si sin moj, danas te rodih.

⁸ Zatraži samo, i dat ću ti pûke u baštinu,
i u posjed krajeve zemaljske.

⁹ Vladat ćeš njima palicom gvozdenom
i razbit ih kao sud lončarski.«

¹⁰ Opametite se sada, vi kraljevi,
urazumite se, suci zemaljski.

¹¹ Služite Jahvi sa strahom,
s trepetom se pokorite njemu,

¹² da se ne razgnjevi te ne propadnete na putu,
kad uskoro plane srdžba njegova.
Blago svima koji se njemu utječu!