Psalmi 109

¹ Zborovođi.
Psalam. Davidov. Bože, diko moja, nemoj šutjeti!

² Usta bezbožna i prijevarna na me se otvaraju,
govore mi jezikom lažljivim,

³ riječima me mržnje okružuju,
bezrazložno me napadaju.

⁴ Za moju me ljubav oni optužuju,
a ja se samo molim.

⁵ Uzvraćaju mi zlo za dobro,
mržnju za ljubav moju.

⁶ »Digni protiv njega bezbožnika
i tužitelj nek’ mu stane zdesna!

⁷ Kad mu se bude sudilo, nek’ bude osuđen,
i molitva mu se za grijeh uzela!

⁸ Dani njegovi nek’ budu malòbrojni,
njegovu službu nek’ dobije drugi!

⁹ Djeca njegova nek’ postanu siročad,
a njegova žena udovica!

¹⁰ Nek’ mu djeca budu skitnice, prosjaci,
nek’ budu bačena iz opustjelih domova!

¹¹ Nek’ mu lihvar prigrabi sav posjed,
tuđinci nek’ razgrabe plod muke njegove!

¹² Nitko ne imao prema njemu samilosti,
nitko se ne smilovao siročadi njegovoj!

¹³ Neka mu se zatre potomstvo,
u drugome koljenu neka se utrne ime njegovo!

¹⁴ Spominjao se Jahve grijeha njegovih,
i grijeh njegove majke nek’ se ne izbriše:

¹⁵ nek’ budu svagda Jahvi pred očima!
Neka se sa zemlje izbriše spomen njihov!«

¹⁶ Jer se ne spomenu da čini milosrđe,
već proganjaše bijedna i uboga
i u smrt gonjaše čovjeka srca shrvana.

¹⁷ Prokletstvo je ljubio, pa neka ga stigne;
blagoslova ne htjede, daleko nek’ je od njega!

¹⁸ Prokletstvom nek’ se odjene kao haljinom,
neka kao voda uđe u njega
i kao ulje u kosti njegove.

¹⁹ Bilo mu haljinom kojom se pokriva,
pojas kojim se svagda paše!

²⁰ Tako nek’ plati Jahve tužiteljima mojim
koji zlo govore protiv duše moje!

²¹ A ti, Jahve, Gospode, rad imena svog zauzmi se za me,
spasi me jer je dobrostiva ljubav tvoja!

²² Jer bijedan sam i ubog,
i srce je moje ranjeno u meni.

²³ K’o sjena što se naginje ja nestajem,
progone me kao skakavca.

²⁴ Od posta mi koljena klecaju
i tijelo moje omrša.

²⁵ Ruglom sam njima postao,
kimaju glavom kad me vide.

²⁶ Pomozi mi, Jahve, Bože moj,
po dobroti me svojoj spasi!

²⁷ Nek’ upoznaju da je ovo ruka tvoja
i da si ti ovo učinio, Jahve!

²⁸ Oni nek’ proklinju, ti blagoslivljaj;
nek’ se postide koji se na me podižu,
a sluga tvoj nek’ se raduje!

²⁹ Stidom nek’ se odjenu tužitelji moji
i sramotom svojom nek’ se k’o plaštem pokriju!

³⁰ Slavit ću Jahvu iz svega grla
i hvalit’ ga u veliku mnoštvu

³¹ jer stoji s desne siromahu
da mu dušu spasi od sudaca.