Izaija 29

¹ Teško Arielu! Arielu, gradu što ga opkoli David!
Nek’ se niže godina na godinu,
nek’ se izredaju blagdani,

² pa ću pritisnuti Ariel
i nastat će jauk i lelek.
Za mene ćeš biti ariel,

³ opkolit ću te kao David,
rovovima okružiti,
suprot tebi nasipe ću dići.

⁴ Oboren govorit ćeš sa zemlje,
iz praha mucat’ riječju prigušenom,
glas će ti se iz zemlje dizat’ kao pokojnikov,
iz praha ćeš šaptati besjedu.

⁵ Kao sitna prašina bit će mnoštvo tvojih dušmana,
kao pljeva razvijana – rulja silnika:
i odjednom, u tren oka:

⁶ pohodit će te Jahve nad vojskama
grmljavinom, tutnjem, bukom velikom,
vihorom, olujom i plamenim ognjem što proždire.

⁷ Bit će k’o san, utvara noćna:
mnoštvo svih naroda
što vojuje s Arielom
i svih onih koji zavojštiše na nj
i na utvrde njegove
i koji ga odasvud pritijesniše.

⁸ Bit će kao kad gladan sanja da jede,
a probudi se prazna želuca;
i kao kad žedan sanja da pije,
pa se, iznemogao, suha grla probudi.
Tako će se dogoditi mnoštvu narodâ
koji vojuju protiv gore sionske.

⁹ Stanite, skamenite se od čuda,
oslijepite i obnevidite!
Pijani su, ali ne od vina,
posrću, ali ne od silna pića.

¹⁰ Jahve je izlio na vas
duh obamrlosti,
zatvorio je oči vaše – proroke,
zastro glave vaše – vidioce.

¹¹ Zato će vam svako viđenje biti kao riječi u zapečaćenoj knjizi: dade li se kome tko zna čitati govoreći: »De, čitaj to!« – on će odgovoriti: »Ne mogu jer je zapečaćena.«

¹² A dade li se kome tko ne zna čitati govoreći: »Čitaj to!« – on će odvratiti: »Ne znam čitati.«

¹³ Jahve reče: »Jer mi narod ovaj
samo ustima pristupa
i samo me usnama časti,
a srce mu je daleko od mene
i njegovo štovanje
naučena ljudska uredba,

¹⁴ zato ću, evo, i dalje
čudno postupati s ovim narodom –
čudno i prečudno:
i propast će mudrost njegovih mudraca,
pomračit se umnost njegovih umnika.«

¹⁵ Teško onima koji se od Jahve kriju
da bi svoje sakrili namjere
i koji u mraku djeluju i zbore:
»Tko nas vidi i tko nas pozna?«

¹⁶ Kolike li naopakosti vaše!
Cijeni li se glina kao lončar,
pa da djelo rekne svome tvorcu:
»Nije me on načinio«?
Ili lonac da rekne lončaru:
»On ne razumije ništa«?

¹⁷ Neće li se naskoro Libanon
u voćnjak pretvoriti,
a voćnjak izroditi u šumu?

¹⁸ I čut će u onaj dan
gluhi riječi knjige;
oslobođene mraka i tmine,
oči će slijepih vidjeti.

¹⁹ A siromasi će se opet radovati u Jahvi,
najbjedniji će klicat’ Svecu Izraelovu,

²⁰ jer neće više biti silnikâ,
nestat će podsmjevačâ,
istrijebit će se svi koji zlo snuju:

²¹ oni koji riječju druge okrivljuju,
oni koji na vratima sucu postavljaju zamku
i nizašto obaraju pravednika.

²² Zato ovako govori Jahve,
Bog kuće Jakovljeve,
koji otkupi Abrahama:
»Neće se odsad više stidjeti Jakov
i više mu neće lice blijedjeti,

²³ jer kad vidi usred sebe djelo mojih ruku,
svetit će ime moje.«
Svetit će Sveca Jakovljeva,
bojat će se Boga Izraelova.

²⁴ Zabludjeli duhom urazumit će se,
a oni što mrmljaju primit će pouku.