Evanđelje po Ivanu 13

¹ Bijaše pred blagdan Pashe. Isus je znao da je došao njegov čas da prijeđe s ovoga svijeta Ocu, budući da je ljubio svoje, one u svijetu, do kraja ih je ljubio.

² I za večerom je đavao već bio ubacio u srce Judi Šimuna Iškariotskoga da ga izda.

³ A Isus je znao da mu je Otac sve predao u ruke i da je od Boga izišao te da k Bogu ide pa

⁴ usta od večere, odloži haljine, uze ubrus i opasa se.

⁵ Nalije zatim vodu u praonik i počne učenicima prati noge i otirati ih ubrusom kojim je bio opasan.

⁶ Dođe tako do Šimuna Petra. A on će mu: »Gospodine! Zar ti da meni pereš noge?«

⁷ Odgovori mu Isus: »Što ja činim, ti sada ne znaš, ali shvatit ćeš poslije.«

⁸ Reče mu Petar: »Nećeš mi prati nogu nikada!« Isus mu odvrati: »Ako te ne operem, nećeš imati dijela sa mnom.«

⁹ Nato će mu Šimun Petar: »Gospodine, onda ne samo noge nego i ruke i glavu!«

¹⁰ Kaže mu Isus: »Tko je okupan, ne treba drugo da opere nego noge – i sav je čist! I vi ste čisti, ali ne svi!«

¹¹ Jer znao je tko će ga izdati. Stoga je i rekao: »Niste svi čisti.«

¹² Kad im dakle opra noge, uze svoje haljine, opet sjede i reče im: »Razumijete li što sam vam učinio?

¹³ Vi me zovete Učiteljem i Gospodinom. Pravo velite jer to i jesam!

¹⁴ Ako dakle ja – Gospodin i Učitelj – vama oprah noge, treba da i vi jedni drugima perete noge.

¹⁵ Primjer sam vam dao da i vi činite kao što ja vama učinih.«

¹⁶ »Zaista, zaista, kažem vam:
nije sluga veći od gospodara
niti poslanik od onoga koji ga posla.

¹⁷ Ako to znate, blago vama budete li tako i činili!«

¹⁸ »Ne govorim o svima vama! Ja znam koje izabrah! Ali – neka se ispuni Pismo: Koji blaguje kruh moj, petu na me podiže.«

¹⁹ »Već vam sada kažem,
prije negoli se dogodi,
da kad se dogodi
vjerujete da Ja jesam.

²⁰ Zaista, zaista, kažem vam:
Tko primi onoga kojega ja šaljem,
mene prima.
A tko mene primi,
prima onoga koji je mene poslao.«

²¹ Rekavši to, potresen u duhu Isus posvjedoči: »Zaista, zaista, kažem vam:
jedan će me od vas izdati!«

²² Učenici se zgledahu među sobom u nedoumici o kome to govori.

²³ A jedan od njegovih učenika – onaj kojega je Isus ljubio – bijaše za stolom Isusu do krila.

²⁴ Šimun Petar dade mu znak i reče: »Pitaj tko je taj o kome govori.«

²⁵ Ovaj se privine Isusu uz prsa i upita: »Gospodine, tko je taj?«

²⁶ Isus odgovori: »Onaj je kome ja dadnem umočen zalogaj.«

²⁷ Tada umoči zalogaj, uze ga i dade Judi Šimuna Iškariotskoga. Nakon zalogaja uđe u nj Sotona.
Nato mu Isus reče: »Što činiš, učini brzo!«

²⁸ Nijedan od sustolnika nije razumio zašto mu je to rekao.

²⁹ Budući da je Juda imao kesu, neki su mislili da mu je Isus rekao: »Kupi što nam treba za blagdan!« – ili neka poda nešto siromasima.

³⁰ On dakle uzme zalogaj i odmah iziđe. A bijaše noć.

³¹ Pošto Juda iziđe, reče Isus:
»Sada je proslavljen Sin Čovječji
i Bog se proslavio u njemu!

³² Ako se Bog proslavio u njemu,
i njega će Bog proslaviti u sebi,
i uskoro će ga proslaviti!

³³ Dječice,
još sam malo s vama.
Tražit ćete me,
ali kao što rekoh Židovima,
kažem sada i vama:
kamo ja odlazim,
vi ne možete doći.

³⁴ Zapovijed vam novu dajem:
ljubite jedni druge;
kao što sam ja ljubio vas
tako i vi ljubite jedni druge.

³⁵ Po ovom će svi znati da ste moji učenici:
ako budete imali ljubavi jedni za druge.«

³⁶ Kaže mu Šimun Petar: »Gospodine, kamo to odlaziš?« Isus mu odgovori: »Kamo ja odlazim, ti zasad ne možeš poći za mnom. No poći ćeš poslije.«

³⁷ Nato će mu Petar: »Gospodine, a zašto sada ne bih mogao poći za tobom? Život ću svoj položiti za tebe!«

³⁸ Odgovori Isus: »Život ćeš svoj položiti za mene? Zaista, zaista, kažem ti: Pijetao neće zapjevati dok me triput ne zatajiš.«