Druga knjiga o Kraljevima 9

¹ Prorok Elizej pozva jednoga od proročkih sinova i reče mu: »Opaši se, uzmi sa sobom ovu posudu s uljem pa idi u Ramot Gilead.

² Kad onamo stigneš, potraži Jehua, sina Jošafatova, sina Nimšijeva. Kad ga nađeš, izvedi ga između njegovih drugova i uvedi ga u pokrajnju sobu.

³ I uzmi posudu s uljem, izlij mu je na glavu i reci: ‘Ovako veli Jahve: Pomazao sam te za kralja izraelskoga.’ Zatim otvori vrata i bježi, ne oklijevaj.«

⁴ Tada mladi prorok ode u Ramot Gilead.

⁵ Kad je stigao, zapovjednici vojske upravo su sjedili na okupu. On reče: »Imam ti riječ reći, zapovjedniče!« Jehu upita: »Komu od nas?« On odgovori: »Tebi, zapovjedniče!«

⁶ Jehu tada ustade i uđe u kuću. Mladi mu čovjek izli ulje na glavu i reče mu: »Ovako veli Jahve, Bog Izraelov: ‘Pomazao sam te za kralja nad Jahvinim narodom, nad Izraelom.

⁷ Ti ćeš pobiti obitelj Ahaba, gospodara tvoga, a ja ću osvetiti krv svojih slugu proroka i krv sviju službenika Jahvinih na Izebeli

⁸ i na svoj obitelji Ahabovoj. Iskorijenit ću Ahabu sve što mokri uza zid, robove i slobodnjake u Izraelu.

⁹ Učinit ću s domom Ahabovim kao s domom Jeroboama, sina Nebatova, i kao s domom Baše, sina Ahijina.

¹⁰ A Izebelu će proždrijeti psi na polju jizreelskom i nitko je neće pokopati.’« – Zatim otvori vrata i pobježe.

¹¹ Jehu iziđe k časnicima svoga gospodara. Oni ga upitaše: »Je li sve u miru? Zašto je ta budala dolazila k tebi?« On im odgovori: »Znate čovjeka i besjedu njegovu.«

¹² Oni rekoše: »Ne znamo! Kazuj nam!« On im reče: »Govorio mi je tako i tako i rekao mi: ‘Ovako veli Jahve: Pomazao sam te za kralja nad Izraelom.’«

¹³ Odmah oni uzeše svoje ogrtače i prostriješe ih pred njim po stepenicama, zatrubiše u rogove i povikaše: »Jehu je kralj!«

¹⁴ Tako Jehu, sin Jošafata, sina Nimšijeva, skova urotu protiv Jorama – Joram je tada branio Ramot Gilead sa svim Izraelcima protiv Hazaela, aramejskog kralja.

¹⁵ Ali se kralj Joram vratio u Jizreel da liječi rane koje su mu zadali Aramejci u boju s Hazaelom, aramejskim kraljem. – I reče Jehu: »Ako vam je po volji, neka nitko ne utekne iz grada da odnese vijest u Jizreel.«

¹⁶ Jehu se tada pope na kola i ode prema Jizreelu, jer je Joram ondje bolovao, i Ahazja, kralj judejski, došao ga posjetiti.

¹⁷ Stražar koji je stajao na kuli u Jizreelu, videći da dolazi Jehuova četa, javi: »Vidim nekakvu četu.« Joram naredi: »Uzmi konjanika i pošalji ga pred njih da upita je li sve s mirom.«

¹⁸ Ode konjanik preda nj i reče: »Ovako veli kralj: ‘Je li sve s mirom?’« – Jehu odgovori: »Što te briga je li s mirom? Hajde za mnom.« Stražar javi: »Glasnik je stigao do njih, ali se ne vraća.«

¹⁹ Kralj posla drugoga konjanika. Taj dođe k njima i upita: »Ovako veli kralj: ‘Je li sve s mirom?’« – Jehu mu odgovori: »Što te briga je li s mirom? Hajde za mnom.«

²⁰ Stražar opet javi: »Došao je do njih, ali se ne vraća. A vožnja je kao vožnja Jehua, sina Nimšijeva: vozi kao mahnit!«

²¹ Joram reče: »Preži!« I upregoše u njegova kola. Joram, kralj Izraela, i judejski kralj Ahazja iziđoše, svaki u svojim kolima, ususret Jehuu. Susretoše ga u polju Nabota Jizreelca.

²² Kad Joram ugleda Jehua, upita ga: »Je li sve u miru, Jehu?« Ovaj odgovori: »Kakvu miru dok traju bludništva tvoje majke Izebele i njena mnoga čaranja?«

²³ Joram okrenu i udari u bijeg govoreći Ahazji: »Izdaja, Ahazja!«

²⁴ Jehu se lati lûka, ustrijeli Jorama među pleća: strijela mu prođe posred srca te se on sruši u kola.

²⁵ Jehu reče svome dvorjaniku Bidkaru: »Digni ga i baci na njivu Nabota Jizreelca. Sjeti se: kad smo ja i ti jahali za njegovim ocem Ahabom, kako Jahve izreče protiv njega:

²⁶ ‘Kunem se: kako sinoć vidjeh krv Nabotovu i krv njegovih sinova’, riječ je Jahvina, ‘tako ću ti vratiti isto na ovome polju’, riječ je Jahvina. Digni ga, dakle, i baci ga na to polje, prema riječi Jahvinoj.«

²⁷ Kada je to vidio judejski kralj Ahazja, pobježe prema Bet Haganu, ali ga je Jehu gonio i naredio: »Ubijte i njega!« Ranili su ga u kolima na brdu Guru, koje se nalazi kod Jibleama. Ali je umakao u Megido i ondje umrije.

²⁸ Njegove su ga sluge u kolima prenijele u Jeruzalem i sahranile ga u grobnici kraj njegovih otaca, u Davidovu gradu.

²⁹ Jedanaeste godine kraljevanja Jorama, sina Ahabova, Ahazja postade kralj nad Judejom.

³⁰ A Jehu bijaše ušao u Jizreel. Kad je to čula Izebela, namaza oči, uresi glavu i pogleda s prozora.

³¹ I kad je Jehu ulazio na vrata, ona reče: »Kako je, Zimri, ubojico svoga gospodara?«

³² Jehu okrenu lice prema prozoru i reče: »Tko je sa mnom, tko?« I dva-tri dvoranina pogledaše prema njemu.

³³ On reče: »Bacite je dolje.« I oni je baciše. Njena je krv poprskala zidove i konje, koji je pogaziše.

³⁴ Ušao je on, jeo i pio, a zatim naredio: »Pogledajte onu prokletnicu i sahranite je, jer je bila kraljevska kći.«

³⁵ I odoše da je sahrane, ali ne nađoše ništa od nje, osim lubanje, nogu i ruku.

³⁶ Vratiše se i javiše, a Jehu reče: »To je riječ koju je Jahve objavio preko svoga sluge Ilije Tišbijca: ‘U polju jizreelskom psi će proždrijeti Izebelino tijelo.

³⁷ Izebelino truplo bit će kao gnoj u polju, da se neće moći kazati: Ovo je Izebela.’«