Лука 13
Libro non riconosciuto. Prova con un'abbreviazione valida (es. Gen, Es, Gv, Sal).
Versetti esaminati
| Біблія | Hrvatska Biblija |
|---|---|
| 1 Того ж часу прибули деякі й розповіли йому про галилеїв, що їхню кров Пилат змішав з їхніми жертвами. | 1 Upravo u taj čas dođoše neki te mu javiše što se dogodilo s Galilejcima kojih je krv Pilat pomiješao s krvlju njihovih žrtava. |
| 2 Озвавшись, він сказав їм «Гадаєте, що ті галилеї, тому що таке постраждали, були більші грішники, ніж усі галилеї | 2 Isus im odgovori: »Mislite li da ti Galilejci, jer tako postradaše, bijahu grešniji od drugih Galilejaca? |
| 3 Ні, кажу вам, але як не покаєтесь, усі загинете так само. | 3 Nipošto, kažem vam, nego ako se ne obratite, svi ćete slično propasti! |
| 4 Або ті вісімнадцять, що на них упала башта Силоамська й їх забила, гадаєте, що були більш винні від усіх мешканців Єрусалиму | 4 Ili onih osamnaest na koje se srušila kula u Siloamu i ubila ih, zar mislite da su oni bili veći dužnici od svih Jeruzalemaca? |
| 5 Ні, кажу вам, але як не покаєтесь, усі загинете так само.» | 5 Nipošto, kažem vam, nego ako se ne obratite, svi ćete tako propasti.« |
| 6 І він розповів їм оцю притчу; «Один чоловік мав смоковницю, посаджену в його винограднику. Прийшов він і почав плода на ній шукати, та не знайшов. | 6 Nato im pripovjedi ovu prispodobu: »Imao netko smokvu zasađenu u svom vinogradu. Dođe tražeć ploda na njoj i ne nađe |
| 7 Тоді він сказав до виноградаря Оце три роки, як я приходжу, шукаючи плода на цій смоковниці, і не знаходжу. Зрубай її нащо й землю займає ще | 7 pa reče vinogradaru: ‘Evo, već tri godine dolazim i tražim ploda na ovoj smokvi i ne nalazim. Posijeci je. Zašto da iscrpljuje zemlju?’ |
| 8 А той озвався до нього Пане, лиши її ще на цей рік я обкопаю навкруг неї і обкладу гноєм. | 8 A on mu odgovori: ‘Gospodaru, ostavi je još ove godine dok je ne okopam i ne pognojim. |
| 9 Може, щось вродить нарік, а коли ні, то ти її зрубаєш.» | 9 Možda će ubuduće ipak uroditi. Ako li ne, posjeći ćeš je.’« |
| 10 Ісус навчав в одній з синагог у суботу. | 10 Jedne je subote naučavao u nekoj sinagogi. |
| 11 Була ж там одна жінка що її тримав дух у недузі вісімнадцять років вона була скорчена й не могла ніяк випростатись. | 11 Kad eto žene koja je osamnaest godina imala duha bolesti. Bila je zgrbljena i nikako se nije mogla uspraviti. |
| 12 Побачивши її Ісус, покликав і промовив до неї «Жінко, ти звільнена від твоєї недуги.» | 12 Kad je Isus opazi, dozva je i reče joj: »Ženo, oslobođena si svoje bolesti!« |
| 13 І поклав на неї руки й вона зараз же випросталась, і почала прославляти Бога. | 13 I položi na nju ruke, a ona se umah uspravi i poče slaviti Boga. |
| 14 Тоді начальник синагоги, обурений, що Ісус оздоровив у суботу, озвався і мовив до народу «Шість день є, коли маєте працювати; тоді, отже, приходьте й оздоровляйтесь, а не в день суботній.» | 14 Nadstojnik sinagoge – ozlovoljen što je Isus u subotu izliječio – govoraše mnoštvu: »Šest je dana u koje treba raditi! U te dakle dane dolazite i liječite se, a ne u dan subotnji!« |
| 15 Господь у відповідь сказав до нього «Лицеміри! Чи кожний з вас не відв’язує свого вола або осла від ясел і не веде його поїти | 15 Odgovori mu Gospodin: »Licemjeri! Ne driješi li svaki od vas u subotu svoga vola ili magarca od jasala da ga vodi na vodu? |
| 16 Цю ж жінку, дочку Авраама, що її сатана зв’язав ось вісімнадцять років, не треба було від цих узів звільнити в день суботній» | 16 Nije li dakle i ovu kćer Abrahamovu, koju Sotona sveza evo osamnaest je već godina, trebalo odriješiti od tih spona u dan subotnji?« |
| 17 І як він говорив це, усі противники його засоромились, а ввесь народ радів усім славним вчинкам, які він зробив. | 17 Na te njegove riječi postidješe se svi protivnici njegovi, a sav se narod radovaše zbog svega čime se on proslavio. |
| 18 Далі промовив «На що схоже Царство Боже До чого б мені його прирівняти | 18 Govoraše dakle: »Čemu je slično kraljevstvo Božje? Čemu da ga prispodobim? |
| 19 Воно схоже на зерно гірчичне, що чоловік узяв та й кинув у город свій, і воно вигналось і стало деревом великим, і небесне птаство гніздиться у його гілляках. | 19 Ono je kao kad čovjek uze gorušičino zrno i baci ga u svoj vrt. Uzraste i razvi se u stablo te mu se ptice nebeske gnijezde po granama.« |
| 20 І знову промовив «До чого мені прирівняти Царство Боже | 20 I opet im reče: »Čemu da prispodobim kraljevstvo Božje? |
| 21 Воно схоже на закваску, що жінка взяла й поклала в три мірки борошна, аж поки все не скисне.» | 21 Ono je kao kad žena uze kvasac i zamijesi ga u tri mjere brašna dok sve ne uskisne.« |
| 22 Ісус проходив через міста та через села, навчаючи й простуючи до Єрусалиму. | 22 Putujući tako u Jeruzalem, prolazio je i naučavao gradovima i selima. |
| 23 Аж ото сказав хтось до нього «Господи, чи мало буде тих, що спасуться» Він відповів їм | 23 Reče mu tada netko: »Gospodine, je li malo onih koji se spašavaju?« A on im reče: |
| 24 «Силкуйтеся ввійти через тісні ворота, багато бо, кажу вам, силкуватимуться ввійти, але не зможуть. | 24 »Borite se da uđete na uska vrata jer mnogi će, velim vam, tražiti da uđu, ali neće moći.« |
| 25 І як господар устане й замкне двері, а ви, зоставшися знадвору, почнете стукати у двері та казати Господи, відчини нам! — він відповість вам Не знаю вас, звідкіля ви. | 25 »Kada gospodar kuće ustane i zaključa vrata, a vi stojeći vani počnete kucati na vrata: ‘Gospodine, otvori nam!’, on će vam odgovoriti: ‘Ne znam vas odakle ste!’ |
| 26 Тоді ви почнете казати Ми їли й пили перед тобою, і ти навчав нас на майданах наших. | 26 Tada ćete početi govoriti: ‘Pa mi smo s tobom jeli i pili, po našim si trgovima naučavao!’ |
| 27 Та він відповість Кажу бо вам Не знаю вас, звідкіля ви; геть від мене всі ви, що чините неправду! | 27 A on će vam reći: ‘Kažem vam: ne znam odakle ste. Odstupite od mene, svi zlotvori!’« |
| 28 Там буде плач і скрегіт зубів, коли побачите Авраама, Ісаака та Якова й усіх пророків у Царстві Божім, себе ж самих викинутих назовні. | 28 »Ondje će biti plač i škrgut zubi kad ugledate Abrahama i Izaka i Jakova i sve proroke u kraljevstvu Božjem, a sebe vani, izbačene. |
| 29 Прийдуть тоді від сходу й від заходу, від півночі й від півдня й возсядуть (на бенкеті) в Царстві Божім. | 29 I doći će s istoka i zapada, sa sjevera i juga i sjesti za stol u kraljevstvu Božjem. |
| 30 Тоді останні стануть першими, а перші — останніми.» | 30 Evo, ima posljednjih koji će biti prvi, ima i prvih koji će biti posljednji.« |
| 31 Якраз тієї хвилини підійшли деякі фарисеї і сказали йому «Вийди і йди звідси, бо Ірод хоче тебе вбити.» | 31 U taj čas pristupe neki farizeji i reknu mu: »Otiđi, otputuj odavde jer te Herod hoće ubiti.« |
| 32 Він же сказав їм «Ідіть і скажіть тому лисові Ось виганяю бісів і роблю оздоровлення сьогодні й завтра, третього ж дня скінчуся. | 32 A on će njima: »Idite i kažite toj lisici: ‘Evo, izgonim đavle i liječim danas i sutra, a treći dan dovršujem. |
| 33 Однак сьогодні, завтра й ще наступного дня я мушу простувати далі, бо не годиться, щоб пророк загинув поза Єрусалимом. | 33 Ali danas, sutra i prekosutra moram nastaviti put jer ne priliči da prorok pogine izvan Jeruzalema.’« |
| 34 Єрусалиме, Єрусалиме, що вбиваєш пророків і каменуеш посланних до тебе! Скільки разів я хотів зібрати твоїх дітей, немов квочка свій виводок під крила, — та ви не захотіли! | 34 »Jeruzaleme, Jeruzaleme, koji ubijaš proroke i kamenuješ one što su tebi poslani! Koliko li puta htjedoh skupiti djecu tvoju kao kvočka piliće pod krila i ne htjedoste! |
| 35 Ось дім ваш лишається вам (пустий). Кажу вам Ви не побачите мене, аж поки не настане день, коли ви скажете Благословен той, що приходить в ім’я Господнє!» | 35 Evo, napuštena vam kuća. A kažem vam, nećete me vidjeti dok ne dođe čas te reknete: »Blagoslovljen Onaj koji dolazi u ime Gospodnje!« |