| 1 Пророк Єлисей покликав одного з пророчих учнів і сказав йому: «Підпережись, візьми з собою цю посудину з олією та й іди у Рамот гілеадський. | 1 Prorok Elizej pozva jednoga od proročkih sinova i reče mu: »Opaši se, uzmi sa sobom ovu posudu s uljem pa idi u Ramot Gilead. |
| 2 А як прийдеш туди, розшукай там Єгу, сина Йосафата, сина Німші; й увійшовши до нього, візьми його з-серед його товариства й поведи в окрему світлицю. | 2 Kad onamo stigneš, potraži Jehua, sina Jošafatova, sina Nimšijeva. Kad ga nađeš, izvedi ga između njegovih drugova i uvedi ga u pokrajnju sobu. |
| 3 Потім візьмеш посудину з олією й виллєш йому на голову та й скажеш: Так говорить Господь: Я помазую тебе царем над Ізраїлем. Опісля відчини двері й тікай, не гайся.» | 3 I uzmi posudu s uljem, izlij mu je na glavu i reci: ‘Ovako veli Jahve: Pomazao sam te za kralja izraelskoga.’ Zatim otvori vrata i bježi, ne oklijevaj.« |
| 4 І пішов хлопець (що теж був пророком) у Рамот гілеадський. | 4 Tada mladi prorok ode u Ramot Gilead. |
| 5 Прийшов він туди саме, як військові отамани засідали, та й каже; «Маю щось тобі сказати, отамане.» Єгу спитав: «Кому з усіх нас?» Той відповів: «Тобі, отамане!» | 5 Kad je stigao, zapovjednici vojske upravo su sjedili na okupu. On reče: »Imam ti riječ reći, zapovjedniče!« Jehu upita: »Komu od nas?« On odgovori: »Tebi, zapovjedniče!« |
| 6 Встав Єгу й ввійшов у хату. Той же вилив йому олію на голову й сказав: «Так говорить Господь, Бог Ізраїля: Помазую тебе царем над Господнім народом, над Ізраїлем. | 6 Jehu tada ustade i uđe u kuću. Mladi mu čovjek izli ulje na glavu i reče mu: »Ovako veli Jahve, Bog Izraelov: ‘Pomazao sam te za kralja nad Jahvinim narodom, nad Izraelom. |
| 7 Ти виб’єш дім Ахава, твого пана, і я відомщу кров слуг моїх пророків і кров усіх слуг Господніх, пролляту з руки Єзавелі. | 7 Ti ćeš pobiti obitelj Ahaba, gospodara tvoga, a ja ću osvetiti krv svojih slugu proroka i krv sviju službenika Jahvinih na Izebeli |
| 8 Увесь дім Ахава загине. Я викоріню в Ахава чоловіків і рабів, і вільних в Ізраїлі. | 8 i na svoj obitelji Ahabovoj. Iskorijenit ću Ahabu sve što mokri uza zid, robove i slobodnjake u Izraelu. |
| 9 Я зроблю з домом Ахава те, що з домом Єровоама, сина Навата, та з домом Вааси, сина Ахії. | 9 Učinit ću s domom Ahabovim kao s domom Jeroboama, sina Nebatova, i kao s domom Baše, sina Ahijina. |
| 10 Єзавель же жертимуть пси на полі за Єзреелом. Ніхто її не поховає.» І відчинив двері й утік. | 10 A Izebelu će proždrijeti psi na polju jizreelskom i nitko je neće pokopati.’« – Zatim otvori vrata i pobježe. |
| 11 Вийшов Єгу до слуг свого пана, а ті його питають: «Чи все гаразд? Чого той несамовитий приходив до тебе?» Він відповів їм: «Ви ж знаєте того чоловіка й його балачки!» | 11 Jehu iziđe k časnicima svoga gospodara. Oni ga upitaše: »Je li sve u miru? Zašto je ta budala dolazila k tebi?« On im odgovori: »Znate čovjeka i besjedu njegovu.« |
| 12 Ті ж кажуть: «Хитрощі! Скажи бо нам.» І відповів він: «Так і так сказав мені, говорячи: Так говорить Господь: Помазую тебе царем над Ізраїлем.» | 12 Oni rekoše: »Ne znamo! Kazuj nam!« On im reče: »Govorio mi je tako i tako i rekao mi: ‘Ovako veli Jahve: Pomazao sam te za kralja nad Izraelom.’« |
| 13 Тут узяли вони притьмом кожен свою одежу та й вистелили під ним на голих сходах, і засурмили й загукали: «Єгу — цар!» | 13 Odmah oni uzeše svoje ogrtače i prostriješe ih pred njim po stepenicama, zatrubiše u rogove i povikaše: »Jehu je kralj!« |
| 14 Єгу, син Йосафата, сина Німші, вчинив змову проти Йорама. Йорам же з усім Ізраїлем обороняв Рамот гілеадський проти Хазаела, арамійського царя, | 14 Tako Jehu, sin Jošafata, sina Nimšijeva, skova urotu protiv Jorama – Joram je tada branio Ramot Gilead sa svim Izraelcima protiv Hazaela, aramejskog kralja. |
| 15 але повернувся був Йорам цар у Єзреел, щоб вигоювати рани, які завдали йому арамії, як воював з Хазаелом, арамійським царем. Єгу сказав: «Якщо ви зо мною, не дозвольте нікому втекти з міста й оповістити про це в Єзреелі.» | 15 Ali se kralj Joram vratio u Jizreel da liječi rane koje su mu zadali Aramejci u boju s Hazaelom, aramejskim kraljem. – I reče Jehu: »Ako vam je po volji, neka nitko ne utekne iz grada da odnese vijest u Jizreel.« |
| 16 І сів Єгу на колісницю та й поїхав у Єзреел, де лежав Йорам і куди прийшов був Ахазія, юдейський цар, щоб навідатись до нього. | 16 Jehu se tada pope na kola i ode prema Jizreelu, jer je Joram ondje bolovao, i Ahazja, kralj judejski, došao ga posjetiti. |
| 17 Вартовий же, що стояв на башті в Єзреелі, побачив відділ Єгу, що наближався, і звістив: «Я бачу відділ!» І повелів Йорам: «Візьми одного верхівця та пошли назустріч, щоб спитав, чи все гаразд?» | 17 Stražar koji je stajao na kuli u Jizreelu, videći da dolazi Jehuova četa, javi: »Vidim nekakvu četu.« Joram naredi: »Uzmi konjanika i pošalji ga pred njih da upita je li sve s mirom.« |
| 18 Поїхав верхівець йому назустріч та й каже: «Цар повелів спитати: Чи ви з мирним задумом?» А Єгу відповів: «Що тобі до миру? Іди за мною.» Вартовий звістив: «Посланець доїхав до них, та не вертається.» | 18 Ode konjanik preda nj i reče: »Ovako veli kralj: ‘Je li sve s mirom?’« – Jehu odgovori: »Što te briga je li s mirom? Hajde za mnom.« Stražar javi: »Glasnik je stigao do njih, ali se ne vraća.« |
| 19 Тоді послано другого верхівця. Цей прибув до них і каже: «Так питає цар: Чи ви з мирним задумом?» А Єгу відповів: «Що тобі до миру? Іди за мною!» | 19 Kralj posla drugoga konjanika. Taj dođe k njima i upita: »Ovako veli kralj: ‘Je li sve s mirom?’« – Jehu mu odgovori: »Što te briga je li s mirom? Hajde za mnom.« |
| 20 Вартовий звістив: «Доїхав до них, та не вертається, а їзда схожа на їзду Єгу, сина Німші, бо жене, немов навіжений.» | 20 Stražar opet javi: »Došao je do njih, ali se ne vraća. A vožnja je kao vožnja Jehua, sina Nimšijeva: vozi kao mahnit!« |
| 21 І повелів Йорам: «Запрягайте!» І запрягли йому колісницю. Виїхав Йорам, ізраїльський цар, і Ахазія, юдейський цар, кожен на своїй колісниці. Виїхали вони назустріч Єгу й здибали його на полі Навота з Єзреела. | 21 Joram reče: »Preži!« I upregoše u njegova kola. Joram, kralj Izraela, i judejski kralj Ahazja iziđoše, svaki u svojim kolima, ususret Jehuu. Susretoše ga u polju Nabota Jizreelca. |
| 22 Як тільки Йорам побачив Єгу, спитав: «Чи з миром Єгу?» Цей відповів: «Який тут мир, покіль твоя мати творить розпусту та без кінця відьмує?» | 22 Kad Joram ugleda Jehua, upita ga: »Je li sve u miru, Jehu?« Ovaj odgovori: »Kakvu miru dok traju bludništva tvoje majke Izebele i njena mnoga čaranja?« |
| 23 Тут Йорам смикнув віжками назад і втік, кликнувши до Ахазії: «Зрада, Ахазіє!» | 23 Joram okrenu i udari u bijeg govoreći Ahazji: »Izdaja, Ahazja!« |
| 24 Та Єгу нап’яв лука, стрілив Йорамові між плечі, так що стріла пройшла йому крізь серце, і він поваливсь у своїй колісниці. | 24 Jehu se lati lûka, ustrijeli Jorama među pleća: strijela mu prođe posred srca te se on sruši u kola. |
| 25 Тоді Єгу сказав Бідкарові, своєму осаулові: «Візьми, кинь його на поле Навота, езреелія. Пригадай собі, як ми вдвох їхали собі раз за його батьком Ахавом і як Господь вирік на нього такий засуд: | 25 Jehu reče svome dvorjaniku Bidkaru: »Digni ga i baci na njivu Nabota Jizreelca. Sjeti se: kad smo ja i ti jahali za njegovim ocem Ahabom, kako Jahve izreče protiv njega: |
| 26 Чи ж я не бачив учора крови Навота і його синів? Вирок Господній: Я відплачу тобі на цьому ж полі. Вирок Господній! Візьми ж і кинь його на поле, за словом Господнім.» | 26 ‘Kunem se: kako sinoć vidjeh krv Nabotovu i krv njegovih sinova’, riječ je Jahvina, ‘tako ću ti vratiti isto na ovome polju’, riječ je Jahvina. Digni ga, dakle, i baci ga na to polje, prema riječi Jahvinoj.« |
| 27 Побачив те Ахазія, юдейський цар, і втік дорогою на Бет-Гагган, але Єгу гнався за ним і повелів; «І цього вбийте на колісниці!» І поранили його на схилі гори Гур, що коло Ївлеаму; він утік у Мегідо й вмер там. | 27 Kada je to vidio judejski kralj Ahazja, pobježe prema Bet Haganu, ali ga je Jehu gonio i naredio: »Ubijte i njega!« Ranili su ga u kolima na brdu Guru, koje se nalazi kod Jibleama. Ali je umakao u Megido i ondje umrije. |
| 28 Слуги його привезли його на колісниці в Єрусалим і поховали з батьками в його гробі в Давидгороді. | 28 Njegove su ga sluge u kolima prenijele u Jeruzalem i sahranile ga u grobnici kraj njegovih otaca, u Davidovu gradu. |
| 29 Ахазія став царем над Юдою в одинадцятому році Йорама, сина Ахава. | 29 Jedanaeste godine kraljevanja Jorama, sina Ahabova, Ahazja postade kralj nad Judejom. |
| 30 Єгу прибув у Єзреел. Довідавшись про це, Єзавель підмалювала собі очі, прикрасила голову й стала виглядати у вікно. | 30 A Jehu bijaše ušao u Jizreel. Kad je to čula Izebela, namaza oči, uresi glavu i pogleda s prozora. |
| 31 Як же в’їздив Єгу у ворота, вона сказала: «Чи все гаразд із Зімрі, душогубом свого пана?» | 31 I kad je Jehu ulazio na vrata, ona reče: »Kako je, Zimri, ubojico svoga gospodara?« |
| 32 Єгу глянув на вікно й каже: «Хто зо мною, хто?» І два чи три скопці глянули вниз до нього. | 32 Jehu okrenu lice prema prozoru i reče: »Tko je sa mnom, tko?« I dva-tri dvoranina pogledaše prema njemu. |
| 33 Він сказав: «Скиньте її вниз!» Ті скинули її вниз, і кров з неї побризкала мур і коней, і Єгу переїхав через неї. | 33 On reče: »Bacite je dolje.« I oni je baciše. Njena je krv poprskala zidove i konje, koji je pogaziše. |
| 34 Ввійшовши ж, їв і пив, а потім повелів: «Догляньте тієї проклятущої та поховайте її, бо то царська дочка.» | 34 Ušao je on, jeo i pio, a zatim naredio: »Pogledajte onu prokletnicu i sahranite je, jer je bila kraljevska kći.« |
| 35 Як же пішли її ховати, не знайшли з неї нічого, крім черепа, ніг і рук. | 35 I odoše da je sahrane, ali ne nađoše ništa od nje, osim lubanje, nogu i ruku. |
| 36 Повернувшись, донесли йому; він же сказав: «Це ж воно й є, оте слово, що Господь сказав був через свого слугу пророка, Іллю тішбія: На полі в Єзреелі пси жертимуть тіло Єзавелі. | 36 Vratiše se i javiše, a Jehu reče: »To je riječ koju je Jahve objavio preko svoga sluge Ilije Tišbijca: ‘U polju jizreelskom psi će proždrijeti Izebelino tijelo. |
| 37 Труп Єзавелі буде на полі в Єзреелі, неначе гній, так що ніхто не скаже: Це Єзавель.» | 37 Izebelino truplo bit će kao gnoj u polju, da se neće moći kazati: Ovo je Izebela.’« |