Amos 6

¹ Jao bezbrižnima na Sionu i spokojnima
na samarijskoj gori,
nazvanima »prvina narodâ«,
kojima se obraća dom Izraelov.

² Krenite u Kalnu i vidite,
idite odande u Veliki Hamat,
siđite u Gat filistejski.
Jeste li bolji od tih kraljevstava?
Je li im područje veće od vašega?

³ Mislite: daleko je kobni dan,
a primičete vlast nasilja.

⁴ Ležeći na bjelokosnim posteljama,
na počivaljkama izvaljeni,
jedu janjad iz stada
i telad iz staje;

⁵ deru se uza zvuk harfe,
izumljuju glazbala k’o David,

⁶ piju vino iz vrčeva
i mažu se najfinijim uljem,
al’ za slom Josipov ne mare.

⁷ Stog će prvi sad biti prognani;
umuknut će veselje raskošnika.

⁸ Zakle se Gospod Jahve samim sobom
– riječ je Jahve, Boga nad vojskama:
»Gnušam se oholosti Jakovljeve
i mrzim dvorce njegove,
predat ću grad i sve u njemu.«

⁹ Ako i deset ljudi ostane u jednoj kući,
umrijet će.

¹⁰ Rođak će i spaljivač prionuti
da iznesu kosti iz kuće;
ako bi tko upitao onog u kutu kuće:
»Je li još tko ostao s tobom?«
on će odvratiti: »Ne! Pst!
Jahvino se ime ne smije spomenuti.«

¹¹ Jer, gle, Jahve zapovjedi,
i velika se kuća ruši u komade,
mala se kuća ori u komadiće.

¹² Jure li konji po litici,
ore li se more volovima,
da vi pretvarate pravdu u otrov
a plod pravednosti u pelin?

¹³ Vi se radujete Lo Dabaru
kad velite: »Nismo li svojom snagom
zauzeli Karnajim?«

¹⁴ »Ha, evo, dome Izraelov, dižem na te«
– riječ je Jahve, Boga nad vojskama –
»narod što će vas tlačiti
od Ulaza hamatskoga
do Pustinjskog potoka.«