Amos 7

¹ Evo što mi pokaza Jahve Gospod: gle, sazda skakavce
kad otava poče nicati,
otava nakon kraljevske kosidbe.

² Kad izjedoše sav zemaljski usjev, rekoh:
»Jahve Gospode, oprosti, molim te!
Kako će Jakov preživjeti onako malen?«

³ I Jahve se stoga pokaja:
»Neće biti«, reče Jahve.

⁴ Evo što mi pokaza Jahve Gospod:
gle, Jahve Gospod pozva oganj da kažnjava;
već proždrije veliki bezdan
i upravo poče gutati polje.

⁵ A ja ću: »Stani, Jahve Gospode, molim te!
Kako će Jakov preživjeti onako malen?«

⁶ I Jahve se stog pokaja:
»Ni ovoga neće biti«, reče Jahve Gospod.

⁷ Evo što mi Jahve Gospod pokaza:
gle, čovjek stoji na zidu,
u ruci mu visak.

⁸ »Što vidiš, Amose?« – upita me Jahve.
»Visak«, rekoh.
Tada Gospod reče:
»Evo, izmjerit ću viskom svoj narod izraelski;
neću ga više štedjeti.

⁹ Razorit će se uzvišice Izakove,
opustjeti svetišta izraelska,
i s mačem ću ustati na kuću Jeroboamovu.«

¹⁰ Amasja, svećenik betelski, poruči izraelskom kralju Jeroboamu: »Amos se urotio protiv tebe usred doma Izraelova; zemlja ne može više podnijeti njegovih riječi.

¹¹ Jer ovako on govori: ‘Jeroboam će poginuti od mača, a Izrael će iz svoje zemlje u izgnanstvo.’«

¹² Amasja reče Amosu: »Odlazi, vidioče! Bježi u zemlju Judinu, ondje jedi kruh i ondje prorokuj!

¹³ Ali u Betelu da više nisi prorokovao, jer ovo je kraljevsko svetište, kraljevski hram.«

¹⁴ »Nisam bio prorok ni proročki sin« – odgovori Amos Amasji – »bio sam stočar i gajio sam divlje smokve:

¹⁵ ali me Jahve uze od stada i Jahve mi reče: ‘Idi, prorokuj mojemu narodu Izraelu.’

¹⁶ Sada čuj riječ Jahvinu. Ti veliš: ‘Ne prorokuj protiv Izraela,
ne proriči protiv doma Izakova.’

¹⁷ Zato ovako govori Jahve:
‘Tvoja će žena bludničit’ po gradu,
sinovi tvoji i kćeri od mača će pasti,
tvoja će se zemlja užetom razdijeliti,
a ti ćeš umrijeti na nečistu tlu,
i Izrael će otići u izgnanstvo iz svoje zemlje.’«