Knjiga o Jobu 26

Biblija Hrvatski	JERUSALEM
1 Job progovori i reče:	1 Job prit la parole et dit:
2 »Živoga mi Boga što mi pravdu krati i Svesilnog koji dušu mi zagorča:	2 Comme tu sais bien soutenir le faible, secourir le bras sans vigueur!
3 sve dok duha moga bude još u meni, dok mi dah Božji u nosnicama bude,	3 Quels bons conseils tu donnes à l'ignorant, comme ton savoir est fertile en ressources!
4 usne moje neće izustiti zloću niti će laž kakva doći na moj jezik.	4 Mais ces discours, à qui s'adressent-ils, et d'où provient l'esprit qui sort de toi?
5 Daleko od mene da vam dadem pravo, nedužnost svoju do zadnjeg daha branim.	5 Les Ombres tremblent sous terre, les eaux et leurs habitants sont dans l'effroi.
6 Pravde svoje ja se držim, ne puštam je; zbog mojih me dana srce korit’ neće.	6 Devant lui, le Shéol est à nu, la Perdition à découvert.
7 Neka mi dušmana kob opakog snađe, a mog protivnika udes bezbožnikov!	7 C'est lui qui a étendu le Septentrion sur le vide, suspendu la terre sans appui.
8 Čemu se nadati može kad vapije i kada uzdiže k Bogu dušu svoju?	8 Il enferme les eaux dans ses nuages. Sans que la nuée crève sous leur poids.
9 Hoće li čuti Bog njegove krikove kada se na njega obori nevolja?	9 Il couvre la face de la pleine lune et déploie sur elle sa nuée.
10 Zar će se radovat’ on u Svesilnome, zar će Boga svakog časa zazivati?	10 Il a tracé un cercle à la surface des eaux, aux confins de la lumière et des ténèbres.
11 Ali Božju ruku ja ću vam pokazat’ i neću vam sakrit’ namjere Svesilnog.	11 Les colonnes des cieux sont ébranlées, frappées de stupeur quand il menace.
12 Eto, sve ste sami mogli to vidjeti, što se onda u ispraznosti gubite?«	12 Par sa force, il a brassé la Mer, par son habileté, écrasé Rahab.
13 »Ovu sudbu Bog dosuđuje opakom, ovo baštini silnik od Svemogućeg.	13 Son souffle a clarifié les Cieux, sa main transpercé le Serpent Fuyard.
14 Ima li sinova mnogo, mač ih čeka, a porod mu neće imat’ dosta kruha.	14 Tout cela, c'est l'extérieur de ses oeuvres, et nous n'en saisissons qu'un faible écho. Mais le tonnerrede sa puissance, qui le comprendra?
15 Smrt će sahranit’ preživjele njegove i udovice ih oplakivat’ neće.
16 Ako i srebra k’o praha nagomila, ako i nakupi haljina k’o blata,
17 nek’ ih skuplja, odjenut će ih pravednik, ljudi će nedužni podijeliti srebro.
18 Od paučine je kuću sagradio, kolibicu kakvu sebi diže čuvar:
19 bogat je legao, al’ po posljednji put; kad oči otvori, ničeg više nema.
20 Usred bijela dana strava ga spopada, noću ga oluja zgrabi i odnese.
21 Istočni ga vjetar digne i odvuče, daleko ga baca od njegova mjesta.
22 Bez milosti njime vitla on posvuda, dok mu ovaj kuša umaći iz ruke.
23 Rukama plješću nad njegovom propašću i zvižde na njega kamo god došao.