Evanđelje po Luki 4
Confronta con un'altra Bibbia
Cambia Bibbia
| Biblija Hrvatski | Біблія |
|---|---|
| 1 Isus se, pun Duha Svetoga, vratio s Jordana i Duh ga četrdeset dana vodio pustinjom, | 1 Ісус же, повен Святого Духа, повернувся з-над Йордану, і Дух повів його в пустиню, |
| 2 gdje ga je iskušavao đavao. Tih dana nije ništa jeo, te kad oni istekoše, ogladnje. | 2 де сорок день його спокушав диявол; і протягом тих днів Ісус не їв нічого. Коли ж вони скінчились, він зголоднів. |
| 3 A đavao mu reče: »Ako si Sin Božji, reci ovom kamenu da postane kruhom.« | 3 А диявол йому й каже: «Якщо ти Син Божий, скажи оцьому каменеві, щоб став хлібом.» |
| 4 Isus mu odgovori: »Pisano je: Ne živi čovjek samo o kruhu.« | 4 Ісус озвався до нього: «Писано, що не самим лише хлібом житиме людина.» |
| 5 I povede ga đavao na visoko, pokaza mu odjednom sva kraljevstva zemlje | 5 Тоді диявол вивів його високо, показав йому в одну мить усі царства світу, |
| 6 i reče mu: »Tebi ću dati svu ovu vlast i slavu njihovu jer meni je dana i komu hoću, dajem je. | 6 і сказав до нього диявол: «Я дам тобі всю цю владу й славу їхню, бо вона мені була передана, і я даю її, кому захочу. |
| 7 Ako se dakle pokloniš preda mnom, sve je tvoje.« | 7 Тож коли ти поклонишся передо мною, вся твоя буде.» |
| 8 Isus mu odgovori: »Pisano je: Klanjaj se Gospodinu, Bogu svomu, i njemu jedinomu služi!« | 8 Ісус у відповідь сказав до нього: «Писано: Ти будеш поклонятись Господові, Богові твоєму, і йому єдиному служити.» |
| 9 Povede ga u Jeruzalem i postavi na vrh Hrama i reče mu: »Ako si Sin Božji, baci se odavde dolje! | 9 Потім він повів його в Єрусалим, поставив на наріжнику храму й сказав до нього: «Коли ти Син Божий, кинься звідсіль додолу; |
| 10 Ta pisano je: Anđelima će svojim zapovjediti za tebeda te čuvaju. | 10 писано бо: Він ангелам своїм велітиме про тебе, щоб тебе зберігали; |
| 11 I: Na rukama će te nositi da se gdje nogom ne spotakneš o kamen.« | 11 і: Вони знімуть тебе на руки, щоб ти, ногою своєю не спіткнувсь о камінь.» |
| 12 Odgovori mu Isus: »Rečeno je: Ne iskušavaj Gospodina, Boga svojega!« | 12 Але Ісус озвавсь до нього: «Сказано: Не спокушуватимеш Господа, Бога твого.» |
| 13 Pošto iscrpi sve kušnje, đavao se udalji od njega do druge prilike. | 13 І скінчивши всі спокуси, диявол відійшов від нього до якогось часу. |
| 14 A Isus se u snazi Duha vrati u Galileju te glas o njemu puče po svoj okolici. | 14 Ісус у силі Духа повернувся в Галилею, і чутка про нього рознеслась по всій околичній країні. |
| 15 I slavljen od sviju, naučavaše po njihovim sinagogama. | 15 Він навчав по всіх їхніх синагогах, і всі його хвалили. |
| 16 I dođe u Nazaret, gdje bijaše othranjen. I uđe po svom običaju na dan subotnji u sinagogu te ustane čitati. | 16 І прибув він у Назарет, де був вихований, увійшов своїм звичаєм суботнього дня в синагогу й встав, щоб читати. |
| 17 Pruže mu svitak Knjige proroka Izaije. On razvije svitak i nađe mjesto gdje stoji napisano: | 17 Йому подано книгу пророка Ісаї, і, розгорнувши книгу, він натрапив на місце, де було написано: |
| 18 Duh Gospodnji na meni je jer me pomaza! On me posla blagovjesnikom biti siromasima, proglasiti sužnjima oslobođenje, vid slijepima, na slobodu pustiti potlačene, | 18 «Господній Дух на мені, бо він мене помазав. Послав мене нести Добру Новину бідним, звіщати полоненим визволення, сліпим прозріння, випустити пригноблених на волю, |
| 19 proglasiti godinu milosti Gospodnje. | 19 оповістити рік Господній сприятливий.» |
| 20 Tada savi svitak, vrati ga poslužitelju i sjede. Oči sviju u sinagogi bijahu uprte u njega. | 20 А згорнувши книгу, він віддав її слузі та й сів. Очі всіх у синагозі були пильно звернені на нього. |
| 21 On im progovori: »Danas se ispunilo ovo Pismo što vam još odzvanja u ušima.« | 21 І він почав до них говорити: «Сьогодні збулось це писання у вухах ваших.» |
| 22 I svi su mu povlađivali i divili se milini riječi koje su tekle iz njegovih usta. Govorahu: »Nije li ovo sin Josipov?« | 22 Всі свідчили про нього і чудувалися словам ласки, які линули з уст його, й говорили: «Чи ж він не син Йосифа»? |
| 23 A on im reče: »Zacijelo ćete mi reći onu prispodobu: Liječniče, izliječi sam sebe! Što smo čuli da se dogodilo u Kafarnaumu, učini i ovdje, u svom zavičaju.« | 23 А він казав їм: «Ви певно скажете мені цю приповідку: Лікарю, вилікуй себе самого. Про що ми чули, що сталося в Капернаумі, зроби те й тут на твоїй батьківщині.» |
| 24 I nastavi: »Zaista, kažem vam, nijedan prorok nije dobro došao u svom zavičaju. | 24 Він же додав: «Істинно кажу вам: Ніякого пророка не приймають добре в своїй батьківщині. |
| 25 Uistinu, kažem vam, mnogo bijaše udovica u Izraelu u dane Ilijine kad se na tri godine i šest mjeseci zatvorilo nebo pa zavladala velika glad po svoj zemlji. | 25 Та я вам кажу по правді: Багато вдів було в Ізраїлі за днів Іллі, як закрилось було небо на три роки й шість місяців, і великий голод лютував по всьому краю, |
| 26 I ni k jednoj od njih nije bio poslan Ilija doli k ženi udovici u Sarfati sidonskoj. | 26 однак, ні до однієї з них не був посланий Ілля, тільки в Сарепту, що в краю Сидонськім, до вдови жінки. |
| 27 I mnogo bijaše gubavaca u Izraelu za proroka Elizeja. I nijedan se od njih ne očisti doli Naaman Sirac.« | 27 Та й прокажених теж в Ізраїлі було чимало за пророка Єлисея; однак, ніхто з них не очистився, крім сирійця Наамана.» |
| 28 Čuvši to, svi se u sinagogi napune gnjevom, | 28 Почувши це, всі в синагозі наповнилися гніву |
| 29 ustanu, izbace ga iz grada i odvedu na rub brijega na kojem je sagrađen njihov grad da ga strmoglave. | 29 і, вставши, вигнали його геть за місто і повели його на край гори, на якій було збудоване їхнє місто, щоб скинути його додолу. |
| 30 No on prođe između njih i ode. | 30 Та він, пройшовши серед них, пішов далі. |
| 31 Потім прийшов у Капернаум, у місто галилейське, і навчав їх у суботу. | |
| 32 te bijahu zaneseni njegovim naukom jer silna bijaše riječ njegova. | 32 І дивувалися його науці, бо його слово було повне влади. |
| 33 A zatekao se u sinagogi čovjek s duhom nečistoga đavla. On povika u sav glas: | 33 А був у синагозі чоловік, що мав нечистого духа, і він закричав голосом сильним: |
| 34 »Hej, što ti imaš s nama, Isuse Nazarećanine? Došao si da nas uništiš! Znam ja tko si ti: Svetac Božji.« | 34 «Лиши, що нам і тобі, Ісусе Назарянине? Прийшов ти погубити нас? Я знаю, хто ти: ти — святий Божий.» |
| 35 Isus mu zaprijeti: »Umukni i iziđi iz njega!« Nato đavao čovjeka obori u sredinu te iziđe iz njega ne naudiv mu ništa. | 35 Ісус же погрозив йому, кажучи: «Мовчи і вийди з нього.» І кинувши його перед усіма, демон вийшов з нього, нічого злого не зробивши йому. |
| 36 I nasta opće zaprepaštenje te se među sobom razgovarahu: »Kakve li riječi! S vlašću i snagom zapovijeda nečistim dusima te izlaze!« | 36 Жах огорнув усіх, і вони один до одного казали: «Що за слово, — що з владою й силою велить нечистим духам, і вони виходять!» |
| 37 I glas se o njemu širio po svim okolnim mjestima. | 37 І рознеслася про нього чутка скрізь по всій тій країні. |
| 38 Ustavši iz sinagoge, uđe u kuću Šimunovu. A Šimunovu je punicu mučila velika ognjica. I zamole ga za nju. | 38 Вийшовши з синагоги, він пішов до Симонової хати. Теща ж Симона була в тяжкій гарячці, і його за неї попросили. |
| 39 On se nadvi nad nju, zaprijeti ognjici i ona je pusti. I odmah ustade i posluživaše im. | 39 І, нахилившись над нею, він погрозив гарячці, та й гарячка відійшла від неї і, зараз же підвівшись, теща почала їм услуговувати. |
| 40 O zalazu sunca svi koji su imali bolesnike od raznih bolesti dovedoše ih k njemu. A on bi na svakoga od njih stavljao ruke i ozdravljao ih. | 40 А як заходило сонце, всі, хто мав яких недужих на різні хвороби, приводили їх до нього, і він на кожного з них клав руки та й оздоровляв їх. |
| 41 A iz mnogih su izlazili i zlodusi vičući: »Ti si Sin Božji!« On im se prijetio i nije im dao govoriti jer su znali da je on Krist. | 41 А з багатьох з них виходили також і біси, що кричали: «Ти — Син Божий!» Та він, грозячи, не давав їм говорити, бо вони знали, що він — Христос. |
| 42 Kad osvanu dan, iziđe i pođe na samotno mjesto. I mnoštvo ga tražilo. Dođoše k njemu i zadržavahu ga da ne ode od njih. | 42 Як настав день, він вийшов і подався на самітне місце, а люди кинулись його шукати і, знайшовши, хотіли затримати його, від себе не пустити. |
| 43 A on im reče: »I drugim gradovima treba da navješćujem evanđelje o kraljevstvu Božjem. Jer za to sam poslan.« | 43 А він сказав їм: «Я маю й іншим містам звіщати Добру Новину про Царство Боже, бо я на це посланий.» |
| 44 I naučavaše po sinagogama judejskim. | 44 І проповідував по синагогах у Юдеї. |