Evanđelje po Mateju 8

¹ Kad je Isus sišao s gore, pohrli za njim silan svijet.

² I gle, pristupi neki gubavac, pokloni mu se do zemlje i reče: »Gospodine, ako hoćeš, možeš me očistiti.«

³ Isus pruži ruku i dotakne ga se govoreći: »Hoću, očisti se!« I odmah se očisti od gube.

⁴ Kaže mu Isus: »Pazi, nikomu ne kazuj, nego idi, pokaži se svećeniku i prinesi dar što ga propisa Mojsije, njima za svjedočanstvo.«

⁵ Kad uđe u Kafarnaum, pristupi mu satnik pa ga zamoli:

⁶ »Gospodine, sluga mi leži kod kuće uzet, u strašnim mukama.«

⁷ Kaže mu: »Ja ću doći izliječiti ga.«

⁸ Odgovori satnik: »Gospodine, nisam dostojan da uđeš pod krov moj, nego samo reci riječ i izliječen će biti sluga moj.

⁹ Ta i ja, premda sam čovjek pod vlašću, imam pod sobom vojnike pa reknem jednomu: ‘Idi!’ – i ode, drugomu: ‘Dođi!’ – i dođe, a sluzi svomu: ‘Učini to’ – i učini.«

¹⁰ Čuvši to, zadivi se Isus i reče onima koji su išli za njim: »Zaista, kažem vam, ni u koga u Izraelu ne nađoh tolike vjere.

¹¹ A kažem vam: Mnogi će s istoka i zapada doći i sjesti za stol s Abrahamom, Izakom i Jakovom u kraljevstvu nebeskom,

¹² a sinovi će kraljevstva biti izbačeni van u tamu. Ondje će biti plač i škrgut zubi.«

¹³ I reče Isus satniku: »Idi, neka ti bude kako si vjerovao!« I ozdravi sluga u taj čas.

¹⁴ Ušavši u kuću Petrovu, Isus ugleda njegovu punicu koja ležaše u ognjici.

¹⁵ Dotače joj se ruke i pusti je ognjica. Ona ustade i posluživaše mu.

¹⁶ A uvečer mu doniješe mnoge opsjednute. On izagna duhove riječju i sve bolesnike ozdravi –

¹⁷ da se ispuni što je rečeno po Izaiji proroku: On slabosti naše uze i boli ponese.

¹⁸ Kad Isus vidje mnoštvo oko sebe, zapovjedi da se prijeđe prijeko.

¹⁹ I pristupi jedan pismoznanac te mu reče: »Učitelju, za tobom ću kamo god ti pošao.«

²⁰ Kaže mu Isus: »Lisice imaju jazbine i ptice nebeske gnijezda, a Sin Čovječji nema gdje bi glavu naslonio.«

²¹ Drugi mu od učenika reče: »Gospodine, dopusti mi da prije odem i pokopam svoga oca.«

²² Isus mu kaže: »Hajde za mnom i pusti neka mrtvi pokapaju svoje mrtve.«

²³ Kad uđe u lađu, pođoše za njim njegovi učenici.

²⁴ I gle, žestok vihor nasta na moru tako da lađu prekrivahu valovi. A on je spavao.

²⁵ Oni pristupiše i probudiše ga govoreći: »Gospodine, spasi, pogibosmo!«

²⁶ Kaže im: »Što ste plašljivi, malovjerni?« Tada ustade i zaprijeti vjetrovima i moru te nasta velika utiha.

²⁷ A ljudi su u čudu pitali: »Tko je taj da mu se i vjetrovi i more pokoravaju?«

²⁸ I kada dođe prijeko, u gadarski kraj, eto mu u susret dvaju opsjednutih: izlazili su iz grobnica, silno goropadni, te nitko nije mogao proći onim putem.

²⁹ I gle, povikaše: »Što ti imaš s nama, Sine Božji? Došao si ovamo prije vremena mučiti nas?«

³⁰ A podalje od njih paslo je veliko krdo svinja.

³¹ Zlodusi ga zaklinjahu: »Ako nas istjeraš, pošalji nas u ovo krdo svinja.«

³² On im reče: »Idite!« Oni iziđoše i uđoše u svinje. I gle, sve krdo jurnu niz obronak u more i podavi se u vodama.

³³ A svinjari pobjegoše, odoše u grad te razglasiše sve, napose o opsjednutima.

³⁴ I gle, sav grad iziđe u susret Isusu. Kad ga ugledaše, zamole ga da ode iz njihova kraja.