Evanđelje po Mateju 13

¹ Onoga dana Isus iziđe iz kuće i sjede uz more.

² I nagrnu k njemu silan svijet te je morao ući u lađu: sjede, a sve ono mnoštvo stajaše na obali.

³ I zborio im je mnogo u prispodobama:
»Gle, iziđe sijač sijati.

⁴ I dok je sijao, nešto zrnja pade uz put, dođoše ptice i pozobaše ga.

⁵ Nešto opet pade na kamenito tlo, gdje nemaše dosta zemlje, i odmah izniknu jer nemaše duboke zemlje.

⁶ A kad sunce ogranu, izgorje i jer nemaše korijena, osuši se.

⁷ Nešto opet pade u trnje, trnje uzraste i uguši ga.

⁸ Nešto napokon pade na dobru zemlju i davaše plod: jedno stostruk, drugo šezdesetostruk, treće tridesetostruk.«

⁹ »Tko ima uši, neka čuje!«

¹⁰ I pristupe učenici pa ga zapitaju: »Zašto im zboriš u prispodobama?«

¹¹ On im odgovori: »Zato što je vama dano znati otajstva kraljevstva nebeskoga, a njima nije dano.

¹² Doista, onomu tko ima dat će se i obilovat će, a onomu tko nema oduzet će se i ono što ima.

¹³ U prispodobama im zborim zato što gledajući ne vide i slušajući ne čuju i ne razumiju.«

¹⁴ »Tako se ispunja na njima proroštvo Izaijino koje govori:
Slušat ćete, slušati – i nećete razumjeti;
gledat ćete, gledati – i nećete vidjeti!

¹⁵ Jer usalilo se srce naroda ovoga:
uši začepiše,
oči zatvoriše
da očima ne vide,
ušima ne čuju,
srcem ne razumiju
te se ne obrate
pa ih izliječim.

¹⁶ A blago vašim očima što vide, i ušima što slušaju.

¹⁷ Zaista, kažem vam, mnogi su proroci i pravednici željeli vidjeti što vi gledate, ali nisu vidjeli; i čuti što vi slušate, ali nisu čuli.«

¹⁸ »Vi, dakle, poslušajte prispodobu o sijaču.

¹⁹ Svakomu koji sluša Riječ o Kraljevstvu, a ne razumije, dolazi Zli te otima što mu je u srcu posijano. To je onaj uz put zasijan.

²⁰ A zasijani na tlo kamenito – to je onaj koji čuje Riječ i odmah je s radošću prima,

²¹ ali nema u sebi korijena, nego je nestalan: kad zbog Riječi nastane nevolja ili progonstvo, odmah se pokoleba.

²² Zasijani u trnje – to je onaj koji sluša Riječ, ali briga vremenita i zavodljivost bogatstva uguše Riječ, te ona ostane bez ploda.

²³ Zasijani na dobru zemlju – to je onaj koji Riječ sluša i razumije, pa onda, dakako, urodi i daje: jedan stostruko, jedan šezdesetostruko, a jedan tridesetostruko.«

²⁴ Drugu im prispodobu iznese: »Kraljevstvo je nebesko kao kad čovjek posije dobro sjeme na svojoj njivi.

²⁵ Dok su njegovi ljudi spavali, dođe njegov neprijatelj, posije posred žita kukolj i ode.

²⁶ Kad usjev uzraste i isklasa, tada se pokaza i kukolj.

²⁷ Sluge pristupe domaćinu pa mu reknu: ‘Gospodaru, nisi li ti dobro sjeme posijao na svojoj njivi? Odakle onda kukolj?’

²⁸ On im odgovori: ‘Neprijatelj čovjek to učini.’ Nato mu sluge kažu: ‘Hoćeš li, dakle, da odemo pa da ga pokupimo?’

²⁹ A on reče: ‘Ne! Da ne biste sabirući kukolj iščupali zajedno s njim i pšenicu.

³⁰ Pustite nek oboje raste do žetve. U vrijeme žetve reći ću žeteocima: Pokupite najprije kukolj i svežite ga u snopove da se spali, a žito skupite u moju žitnicu.’«

³¹ I drugu im prispodobu iznese: »Kraljevstvo je nebesko kao kad čovjek uze gorušičino zrno i posija ga na svojoj njivi.

³² Ono je doduše najmanje od svega sjemenja, ali kad uzraste, veće je od svega povrća. Razvije se u stablo te dolaze ptice nebeske i gnijezde mu se po granama.«

³³ I drugu im kaza prispodobu: »Kraljevstvo je nebesko kao kad žena uze kvasac i zamijesi ga u tri mjere brašna dok sve ne uskisne.«

³⁴ Sve je to Isus mnoštvu zborio u prispodobama. I ništa im nije zborio bez prispodoba –

³⁵ da se ispuni što je rečeno po proroku: Otvorit ću u prispodobama usta svoja,
iznijet ću što je sakriveno
od postanka svijeta.

³⁶ Tada otpusti mnoštvo i uđe u kuću. Pristupe mu učenici govoreći: »Razjasni nam prispodobu o kukolju na njivi.«

³⁷ On odgovori: »Sijač dobroga sjemena jest Sin Čovječji.

³⁸ Njiva je svijet. Dobro sjeme sinovi su Kraljevstva, a kukolj sinovi Zloga.

³⁹ Neprijatelj koji ga posija jest đavao. Žetva je svršetak svijeta, a žeteoci anđeli.

⁴⁰ Kao što se kukolj sabire i ognjem sažiže, tako će biti na svršetku svijeta.

⁴¹ Sin će Čovječji poslati svoje anđele da pokupe iz njegova kraljevstva sve zavodnike i bezakonike

⁴² i bace ih u peć ognjenu, gdje će biti plač i škrgut zubi.

⁴³ Tada će pravednici zasjati poput sunca u kraljevstvu Oca svojega.«
»Tko ima uši, neka čuje!«

⁴⁴ »Kraljevstvo je nebesko kao kad je blago skriveno na njivi: čovjek ga pronađe, sakrije, sav radostan ode, proda sve što ima i kupi tu njivu.«

⁴⁵ »Nadalje, kraljevstvo je nebesko kao kad trgovac traga za lijepim biserjem:

⁴⁶ pronađe jedan dragocjeni biser, ode, rasproda sve što ima i kupi ga.«

⁴⁷ »Nadalje, kraljevstvo je nebesko kao kad mreža bačena u more zahvati svakovrsne ribe.

⁴⁸ Kad se napuni, izvuku je na obalu, sjednu i skupe dobre u posude, a loše izbace.

⁴⁹ Tako će biti na svršetku svijeta. Izići će anđeli, odijeliti zle od pravednih

⁵⁰ i baciti ih u peć ognjenu, gdje će biti plač i škrgut zubi.«

⁵¹ »Jeste li sve ovo razumjeli?« Odgovore mu: »Jesmo.«

⁵² A on će im: »Stoga svaki pismoznanac upućen u kraljevstvo nebesko sličan je čovjeku domaćinu koji iz svoje riznice iznosi novo i staro.«
Kad Isus završi sve ove prispodobe, ode odande.

⁵⁴ I dođe u svoj zavičaj. Naučavaše ih u njihovoj sinagogi te zapanjeni govorahu: »Odakle ovomu ta mudrost i te čudesne sile?

⁵⁵ Nije li ovo drvodjeljin sin? Nije li mu majka Marija, a braća Jakov, i Josip, i Šimun, i Juda?

⁵⁶ I sestre mu nisu li sve među nama? Odakle mu sve to?«

⁵⁷ I sablažnjavahu se zbog njega.
A Isus im reče: »Nije prorok bez časti doli u svom zavičaju i u svom domu.«

⁵⁸ I ne učini ondje mnogo čudesa zbog njihove nevjere.