Йова 15
Libro non riconosciuto. Prova con un'abbreviazione valida (es. Gen, Es, Gv, Sal).
Versetti esaminati
| Біблія | Hrvatska Biblija |
|---|---|
| 1 Заговорив Еліфаз із Теману й мовив: | 1 Elifaz Temanac progovori tad i reče: |
| 2 «Хіба ж відповідає мудрий пустим знанням, | сповняє своє нутро східнім вітром, | 2 »Zar šupljom naukom odgovara mudrac i vjetrom istočnim trbuh napuhuje? |
| 3 сперечаючись недоречними словами, | промовами, в яких немає користи? | 3 Zar on sebe brani riječima ispraznim, besjedama koje ničem ne koriste? |
| 4 Ти навіть відкидаєш богобоязливість, | і касуєш побожність перед Богом. | 4 Još više ti činiš: ništiš strah od Boga, pred njegovim licem pribranost ukidaš. |
| 5 Твоя вина навчає уста твої, | ти вибираєш бесіду лукавих, | 5 Tvoje riječi krivicu tvoju odaju, poslužio si se jezikom lukavih, |
| 6 тим і осуджує тебе рот твій, а не я! | І власні твої уста свідчать проти тебе. | 6 vlastita te usta osuđuju, ne ja, protiv tebe same ti usne svjedoče. |
| 7 Хіба ти перший з людей народився, | побачив світ перед горбами? | 7 Zar si prvi čovjek koji se rodio? Zar si na svijet prije bregova došao? |
| 8 Хіба ти слухав Божої наради, | присвоїв собі мудрість? | 8 Zar si tajne Božje ti prisluškivao i mudrost čitavu za se prisvojio? |
| 9 Що знаєш ти, чого б ми не знали? | Що розумієш, чого б ми не розуміли? | 9 Što ti znadeš a da i mi ne znamo, što ti razumiješ, a da to ne shvaćamo? |
| 10 Є сивий та старий також між нами, | що перейшов віком і твого батька. | 10 Ima među nama i sijedih i starih kojima je više ljeta no tvom ocu. |
| 11 Хіба для тебе мала річ — Божа втіха | та тихе слово, сказане до тебе? | 11 Zar su ti utjehe Božje premalene i blage riječi upućene tebi? |
| 12 Чого пориває тебе твоє серце? | Чому очима гордо позираєш, | 12 Što te srce tvoje tako slijepo goni i što tako divlje prevrćeš očima |
| 13 коли звертаєш проти Бога гнів твій | і твоїм ротом верзеш такі речі? | 13 kad proti Bogu jarost svoju okrećeš, a iz usta takve riječi ti izlaze! |
| 14 Що таке людина, щоб була чистою? | Як бути справедливим тому, хто родиться від жінки? | 14 Što je čovjek da bi čist mogao biti? Zar je itko rođen od žene pravedan? |
| 15 Якщо й своїм святим не йме він віри, | і небеса нечисті перед його очима, | 15 Gle, ni u svece se On ne pouzdava, oku njegovu ni nebesa čista nisu, |
| 16 оскільки більш гидка й зіпсована людина, | що, наче воду, п’є беззаконня. | 16 a kamoli to biće gadno i buntovno, čovjek što k’o vodu pije opačinu! |
| 17 Я поясню тобі, мене послухай! | Я оповім те, що сам я бачив, | 17 Mene sad poslušaj, poučit’ te hoću, što god sâm vidjeh, ispričat’ ti želim, |
| 18 що оповідають мудрі, | не таївши нічого, за предками своїми. | 18 i ono što naučavahu mudraci ne tajeć’ što su primili od pređa |
| 19 Їм одним земля дана була, | і ні один чужинець не скитався між ними. | 19 kojima je zemlja ova bila dana kamo tuđin nije nikada stupio. |
| 20 Поки віку у злого — себе самого мучить; | протягом призначених гнобителеві літ | 20 Zlikovac se muči cijelog svoga vijeka, nasilniku već su ljeta odbrojena. |
| 21 жахливий крик лунає у його вухах; | серед повного спокою на нього нападає грабіжник. | 21 Krik strave svagda mu u ušima ječi, dok miruje, na njeg baca se razbojnik. |
| 22 Не сподівається, що повернеться із пітьми, | і всюди меч перед собою бачить. | 22 Ne nada se da će izbjeći tminama i znade dobro da je maču namijenjen, |
| 23 Його кидають на їжу коршакові. | Він знає, що над ним біда нависла. | 23 strvinaru da je kao plijen obećan. On znade da mu se dan propasti bliži. |
| 24 День темряви його жахає, | нужда й тіснота на нього насідають, | немов той цар, готовий кинутись до бою. | 24 Nemir i tjeskoba na njeg navaljuju, k’o kralj spreman na boj na nj se obaraju. |
| 25 Він здіймав свою руку проти Бога, | він хоробрував із Всемогутнім. | 25 On je protiv Boga podizao ruku, usuđivao se prkosit’ Svesilnom. |
| 26 З випростаною шиєю біг проти нього | захоронений грубими щитами. | 26 Ohola je čela na njega srljao, iza štita debela dobro zaklonjen. |
| 27 Обличчя його набрякло салом, | боки поросли жиром. | 27 Lice mu bijaše obloženo salom a bokovi pretilinom otežali. |
| 28 Він жив у зруйнованих містах, | у домах, де ніхто більше не жив, | бо вони були готові завалитись. | 28 Razrušene je zaposjeo gradove i kućišta nastanio napuštena. Srušit će se ono što za sebe sazda; |
| 29 Не забагатіє він, розвіється його достаток, | і не простягнеться його тінь по країні. | 29 cvasti mu neće, već rasuti se blago, sjena mu se neće po zemlji širiti. |
| 30 Він не втече від мороку, | вогонь спалить його ніжне галуззя, | а цвіт його обіб’є вітер. | 30 On se tami više izmaknuti neće, opržit će oganj njegove mladice, u dahu plamenih usta nestat će ga. |
| 31 Нехай не покладається на свій зріст високий, | знаємо бо, що то — марнота. | 31 U taštinu svoju neka se ne uzda, jer će mu ispraznost biti svom nagradom. |
| 32 Віття його зів’яне передчасно, | його галуззя не буде зеленіти. | 32 Prije vremena će svenut’ mu mladice, grane mu se nikad neće zazelenjet’. |
| 33 Мов виноградина, він скине недоспілі грона | і, наче маслина, цвіт свій зронить. | 33 Kao loza, grozd će stresat’ svoj nezreo, poput masline pobacit će cvatove. |
| 34 Так! Кодло нечестивого буде безплідне, | і вогонь пожере шатра продажних. | 34 Da, bezbožničko je jalovo koljeno, i vatra proždire šator podmitljivca. |
| 35 Хто зачав зло, той породить нещастя; | нутро його готує злуду». | 35 Koji zlom zanesu, rađaju nesreću i prijevaru nose u utrobi svojoj.« |