Ponovljeni zakon 33

¹Ovo je blagoslov kojim Mojsije – čovjek Božji – blagoslovi Izraelce pred svoju smrt.²Reče on: »Dođe Jahve sa Sinaja,
sa Seira im se pokaza
i s gore Parana zasja.
Zbog njih dođe od kadeških zborova,
sa svoga juga sve do Obronaka.³Ipak ti ljubiš narode,
svi sveti njihovi u tvojoj su ruci.
Pred tvojim su ležali nogama,
išli tobom predvođeni.«⁴(Mojsije nam je odredio zakon.)
»Zbor Jakovljev njegovom posta baštinom;⁵i bje kralj u Ješurunu
kad se sakupiše glavari narodni,
kad se sjediniše plemena Jakovljeva.⁶Nek’ živi Ruben i nikad nek’ ne izumre,
nek’ živi šačica njegovih!«⁷Evo što reče za Judu:
»Uslišaj, Jahve, glas Judin
i privedi ga k njegovu narodu.
Nek mu ruke njegovo brane pravo,
pomozi mu protiv dušmana njegovih.«⁸O Leviju reče:
»Daj Leviju tvoje urime
i tvoje tumime čovjeku milosti svoje,
koga si u Masi iskušao,
s kojim si se preo kod voda meripskih.«⁹O ocu svome i majci reče on:
»Nisam ih vidio!
Braće svoje ne poznaje,
na svoju se djecu ne osvrće,
jer tvoju riječ on je vršio
i tvojega se držao Saveza.¹⁰On uči Jakova tvojim odredbama
i Izraela tvojemu zakonu.
On podiže kâd k tvojim nosnicama
i paljenicu na žrtvenik ti stavlja.¹¹O Jahve, snagu mu blagoslovi,
milostivo primi djelo ruku njegovih.
Slomi bedra njegovih neprijatelja;
mrzitelji njegovi nek’ više ne ustanu.«¹²O Benjaminu reče:
»Jahvin je on ljubimac
i u miru svagda počiva.
Višnji ga štiti svih njegovih dana,
između njegovih prebiva bregova.«¹³O Josipu reče:
»Zemlju mu je Jahve blagoslovio;
njegovo je najbolje od onog
što daje rosa nebeska
i što se u bezdanima dolje krije!¹⁴Najbolje od onog što daruje sunce
i što mlađak novi nosi,¹⁵prvine s drevnih planina
i najbolje s vječnih brežuljaka,¹⁶ponajbolji rod zemlje i svega što je na njoj
i milost Onog što prebiva u grmu.
Nek’ sve to dođe na glavu Josipovu,
na tjeme posvećenog između sve braće!¹⁷K’o prvenac bika on je veličanstven,
rozi su mu rogovi bivolji,
njima on nabada narode
sve do krajeva zemaljskih.
Takva su mnoštva Efrajimova,
takve su tisuće Manašeove.«¹⁸O Zebulunu reče:
»Bio sretan, Zebulune, u pohodima,
i ti, Jisakare, u šatorima svojim!¹⁹Na brdu gdje dolaze zazivati narodi
za uspjeh prinose oni prave žrtve
jer sišu obilje morâ
i blago skriveno u pijesku.«²⁰O Gadu reče:
»Nek’ je blagoslovljen tko Gada raširi!
Poput lavice on počiva
razderavši mišicu i glavu.²¹Prvine je tad sebi dodijelio
jer vidje da mu je sačuvan dio glavarev.
Na čelu svega naroda on je došao,
pravdu Jahvinu izvršivši
i odluke njegove s Izraelom.«²²O Danu reče:
»Dan je lavić
što skače iz Bašana.«²³O Naftaliju reče:
»Naftali, milostima nasićen,
Jahvinim ispunjen blagoslovom:
more i jug njegovo su vlasništvo.«²⁴O Ašeru reče:
»Blagoslovljen bio Ašer među sinovima!
Nek’ miljenik bude među braćom svojom,
i nek’ noge svoje u ulje umače!²⁵Nek’ ti zasuni budu od gvožđa i mjedi
i nek’ ti mir traje koliko i život!²⁶Nitko nije kao Bog Ješurunov:
po nebesima u pomoć ti jezdi
i po oblacima u svom veličanstvu!²⁷Bog vječni tvoje je utočište,
a na zemlji drevna njegova mišica
pred tobom goni neprijatelja;
on dovikuje: ‘Uništi!’²⁸U sigurnosti prebiva Izrael,
a Jakovljev je izvor na osami
u zemlji žita i vina,
gdje nebesa rosom dažde.²⁹Blago tebi, Izraele!
Koji narod k’o tebe Jahve spašava?
On štit je tvoj što te brani
i mač tvoj slavodobitni,
dušmani ti se ulaguju,
al’ ti ćeš im gazit’ po leđima.«

Cambia Bibbia

Confronta con un'altra Bibbia

Versetti esaminati