Zaharija 11

Biblija Hrvatski	Peshitta
1 Otvori vrata, Libanone, nek’ ti oganj sažeže cedrove!	1 ܦܬܚ ܠܒܢܢ ܬܪܥܝܟ ܘܬܐܟܘܠ ܢܘܪܐ ܠܐܪܙܝܟ
2 Kukaj, čempresu, jer pade cedar, jer su mogućnici upropašteni! Kukajte, hrastovi bašanski, jer posječena je šuma najgušća.	2 ܢܝܠܠ ܫܪܘܝܢܐ ܡܛܠ ܕܢܦܠ ܐܪܙܐ ܘܥܫܝܢܐ ܐܬܒܙܙܘ ܢܝܠܠܘܢ ܒܠܘܛܐ ܕܒܝܫܢ ܕܢܦܠ ܥܒܐ ܥܫܝܢܐ
3 Čuj jauk pastira, opustošen je sjaj njihov! Čuj riku lavića, opustošen je ponos jordanski!	3 ܩܠܐ ܕܝܠܠܬܐ ܕܪܥܘܬܐ ܕܐܬܒܙܬ ܪܒܘܬܗܘܢ ܩܠܐ ܕܐܪܝܘܬܐ ܕܢܗܡܝܢ ܕܐܬܒܙܙ ܥܘܫܢܗ ܕܝܘܪܕܢܢ
4 Ovako mi reče Jahve:	4 ܗܟܢܐ ܐܡܪ ܡܪܝܐ ܐܠܗܝ ܪܥܝ ܠܥܢܐ ܩܛܝܢܬܐ
5 »Pasi ovce klanice! Kupci ih njihovi kolju nekažnjeno, a koji ih prodaju, govore: ‘Blagoslovljen bio Jahve, obogatio sam se!’ i pastiri ih njihovi ne štede.	5 ܕܙܒܘܢܝܗܝܢ ܩܛܠܝܢ ܠܗܝܢ ܘܠܐ ܡܬܚܝܒܝܢ ܘܡܙܒܢܢܝܗܝܢ ܐܡܪܝܢ ܒܪܝܟ ܡܪܝܐ ܕܐܥܬܪܢ ܘܪܥܘܬܗܝܢ ܠܐ ܚܝܣܝܢ ܥܠܝܗܝܢ
6 Ni ja više neću štedjeti žitelja zemlje« – riječ je Jahve nad vojskama – »nego: predajem, evo, svakoga u ruke njegova bližnjega i u ruke kralja njegova; i oni će pustošiti zemlju, a ja neću izbavljati iz ruku njihovih.«	6 ܡܛܠ ܕܠܐ ܚܐܣ ܐܢܐ ܬܘܒ ܥܠ ܥܡܘܪܝܗ ܕܐܪܥܐ ܐܡܪ ܡܪܝܐ ܘܗܐ ܡܫܠܡ ܐܢܐ ܠܗܘܢ ܠܒܢܝ ܐܢܫܐ ܐܢܫ ܒܝܕ ܚܒܪܗ ܘܒܝܕ ܡܠܟܗ ܘܢܦܠܓܘܢܗ ܠܐܪܥܐ ܘܠܐ ܐܦܨܝܗ ܡܢ ܐܝܕܝܗܘܢ
7 Stadoh pasti ovce klanice za trgovce ovcama te uzeh dva štapa: jedan nazvah Naklonost, drugi Sveza. Tako sam pasao stado.	7 ܘܪܥܝܬ ܠܥܢܐ ܩܛܝܢܬܐ ܡܛܠ ܟܢܫܐ ܕܥܢܐ ܘܢܣܒܬ ܠܝ ܬܪܝܢ ܚܘܛܪܝܢ ܠܚܕ ܩܪܝܬ ܒܣܝܡܐ ܘܠܐܚܪܢܐ ܚܒܠܐ ܘܪܥܝܬ ܠܥܢܐ
8 I u jednom mjesecu odbacih tri pastira. Ali mi i ovce dojadiše, omrznuh im.	8 ܘܐܘܒܕܬ ܬܠܬܐ ܪܥܘܬܐ ܒܝܪܚܐ ܚܕ ܘܡܐܢܬ ܢܦܫܝ ܒܗܘܢ ܘܐܦ ܢܦܫܬܗܘܢ ܥܘܝ ܥܠܝ
9 Tad rekoh: »Neću vas više pasti! Koja mora uginuti, nek’ ugine! Koja mora nestati, nek’ nestane! A koje ostanu, neka jedna drugoj meso prožderu!«	9 ܘܐܡܪܬ ܕܠܐ ܐܪܥܝܟܘܢ ܕܡܝܬܐ ܬܡܘܬ ܘܕܐܒܕܐ ܬܐܒܕ ܘܐܝܕܐ ܕܡܫܬܚܪܐ ܬܐܟܘܠ ܒܣܪܐ ܕܚܒܪܬܗ
10 Tad uzeh svoj štap Naklonost i slomih ga da raskinem Savez svoj što ga bijah sklopio sa svim narodima.	10 ܘܢܣܒܬ ܚܘܛܪܝ ܒܣܝܡܐ ܘܬܒܪܬܗ ܕܢܒܛܠ ܩܝܡܐ ܕܐܩܝܡܬ ܥܡ ܟܠܗܘܢ ܥܡ̈ܡܐ
11 I on se raskinu onog dana, i trgovci ovcama koji su to gledali doznaše da je to bila riječ Jahvina.	11 ܘܒܛܠ ܒܗ ܒܝܘܡܐ ܗܘ ܘܝܕܥܘ ܡܟܝܟܐ ܕܥܢܐ ܕܢܛܪܝܢ ܗܘܘ ܠܝ ܕܦܬܓܡܗ ܗܘ ܕܡܪܝܐ
12 Rekoh im tad: »Ako vam je to dobro, dajte mi plaću; ako nije, nemojte.« Oni mi odmjeriše plaću: trideset srebrnika.	12 ܘܐܡܪܬ ܠܗܘܢ ܐܢ ܫܦܝܪ ܒܥܝܢܝܟܘܢ ܗܒܘ ܠܝ ܐܓܪܝ ܐܘ ܛܠܡܝܢ ܐܢܬܘܢ ܠܝ ܘܬܩܠܘܗܝ ܠܐܓܪܝ ܬܠܬܝܢ ܕܟܣܦܐ
13 A Jahve mi reče: »Baci u riznicu tu lijepu cijenu kojom su me procijenili!« Ja uzeh trideset srebrnika i bacih u riznicu u domu Jahvinu.	13 ܘܐܡܪ ܠܝ ܡܪܝܐ ܐܪܡܝܗܝ ܒܝܬ ܓܙܐ ܫܘܒܚܐ ܕܐܝܩܪܐ ܕܐܘܩܪܬ ܡܢܗܘܢ ܘܢܣܒܬ ܬܠܬܝܢ ܕܟܣܦܐ ܘܐܪܡܝܬ ܐܢܘܢ ܒܝܬ ܓܙܐ ܒܒܝܬܗ ܕܡܪܝܐ
14 Onda slomih i svoj drugi štap, Svezu – da raskinem bratstvo između Jude i Izraela.	14 ܘܬܒܪܬ ܠܚܒܠܐ ܚܘܛܪܝ ܐܚܪܢܐ ܕܐܒܛܠ ܐܘܝܘܬܐ ܕܐܝܬ ܗܘܬ ܒܝܬ ܝܗܘܕܐ ܠܐܝܣܪܝܠ
15 I reče mi Jahve: »Uzmi još opremu bezumna pastira,	15 ܘܐܡܪ ܠܝ ܡܪܝܐ ܬܘܒ ܣܒ ܠܟ ܡܐܢܐ ܕܪܥܝܐ ܒܘܪܐ
16 jer, evo, podići ću jednoga bezumnog pastira u ovoj zemlji: za izgubljene on se neće brinuti, zalutale neće tražiti, ranjene neće vidati, iscrpljene neće nositi, nego će jesti meso od pretilih i papke im otkidati.	16 ܡܛܠ ܕܗܐ ܐܢܐ ܡܩܝܡ ܐܢܐ ܪܥܝܐ ܒܐܪܥܐ ܕܐܒܕܢ ܠܐ ܢܦܩܘܕ ܘܕܛܥܝܢ ܠܐ ܢܒܥܐ ܘܕܬܒܝܪܢ ܠܐ ܢܥܨܘܒ ܘܕܟܪܝܗܢ ܠܐ ܢܐܣܐ ܘܕܩܝܡܢ ܠܐ ܢܬܪܣܐ ܘܒܣܪܐ ܕܫܡܝܢܬܐ ܢܐܟܘܠ ܘܟܪܥܝܗܝܢ ܢܥܪܩ
17 Teško pastiru opakom koji stado ostavlja! Neka mu mač stigne ruku i desno oko! Nek’ mu desnica sasvim usahne, oko desno sasvim potamni!«	17 ܐܘ ܪܥܝܐ ܒܘܪܐ ܕܫܒܩܬ ܥܢܐ ܥܠ ܕܪܥܟ ܘܥܠ ܥܝܢܟ ܕܝܡܝܢܐ ܕܪܥܟ ܕܝܡܝܢܐ ܢܐܒܫ ܘܥܝܢܟ ܕܝܡܝܢܐ ܬܣܡܐ