Суддів 18
Libro non riconosciuto. Prova con un'abbreviazione valida (es. Gen, Es, Gv, Sal).
Versetti esaminati
| Біблія | Hrvatska Biblija |
|---|---|
| 1 Того часу не було царя в Ізраїлі, а Данове коліно шукало собі тоді наділу, де могло б осістись, бо йому й доти ще не випало наділу серед колін Ізраїля. | 1 U ono vrijeme ne bijaše kralja u Izraelu. Tada je Danovo pleme tražilo zemljište gdje da se naseli, jer mu do toga dana nije dopalo zemljište među Izraelovim plemenima. |
| 2 От і послали сини Дана зо свого роду п’ятьох мужів, мужів відважних, з Цори та Ештаолу, щоб обійти й розглянути край. Вони їм наказали: «Ідіть, розглядайте край!» Прибули вони в Ефраїм-гори до господи Міхая й там заночували. | 2 Zato poslaše Danovci petoricu ljudi iz svoga plemena, ljude osobito hrabre iz Sore i Eštaola, da izvide i upoznaju zemlju. I rekoše im: »Idite, istražite zemlju.« I oni dođoše u Efrajimovu goru, do Mikine kuće, i ondje zanoćiše. |
| 3 А перебуваючи в господі в Міхая, впізнали вони голос молодого левіта, зайшли до нього та й спитали його: «Хто тебе сюди завів? Що ти тут робиш? За чим ти тут?» | 3 Kako bijahu blizu Mikine kuće, poznaše glas mladog levita; svratiše se onamo te ga upitaše: »Tko te doveo ovamo? Što tu radiš? I što ćeš tu?« |
| 4 А той відказав їм: так і так, мовляв, обійшовся зі мною Міхай: найняв мене, щоб я був священиком у нього. | 4 A on im odgovori: »Mika je učinio sa mnom tako i tako. On me najmio, a ja mu služim kao svećenik.« |
| 5 Вони його й просять: «Спитай, будь ласка, у Бога, щоб нам знати, чи пощастить нам у дорозі, що оце верстаємо.» | 5 »Upitaj Boga«, kazaše mu, »da znamo hoće li nam uspjeti put koji smo poduzeli.« |
| 6 Каже до них священик: «Ідіть лишень з миром: дорога, що її верстаєте, Господеві вгодна.» | 6 »Idite u miru«, odgovori im svećenik, »put na koji ste pošli po volji je Jahvi.« |
| 7 То й пішли собі далі п’ятеро мужів та й дійшли до Лаїшу. Там побачили, як люди живуть безпечно в місті, звичаєм сидонським, тихо та спокійно, нічого їм земного не бракує, й були вони в достатках. Від сидоніїв були вони далеко й із Сирією не мали взаємин. | 7 Tada odoše ona petorica i stigoše u Lajiš. I vidješe da narod koji prebiva u njemu živi bez straha – po običaju Sidonaca – bezbrižno i mirno; imaju svega što rodi zemlja, daleko su od Sidonaca i nemaju nikakvih odnosa s Aramejcima. |
| 8 Якже повернулися вони в Цору й Ештаол до своїх братів, ті їх питають: «Із чим ви приходите?» | 8 Kad se vratiše svojoj braći u Sori i Eštaolu, braća ih upitaše: »Što ste doznali?« |
| 9 А ті відповіли: «Вставайте, двигнемося на них, бо ми огледіли їх землю: земля справді прегарна! А ви оце сидите безчинно! Не гайтесь довше, хутенько в дорогу, щоб зайняти ту землю! | 9 Oni odgovoriše: »Na noge! Navalimo na njih! Zemlja koju smo vidjeli vrlo je dobra. O vi, lijenčine! Ne oklijevajte navaliti da osvojite tu zemlju. |
| 10 Коли прибудете туди, то знайдете людей безпечних, а землю широку та простору: її віддасть Бог вам у руки, місце, де не бракує нічого з усього того, що земля родить.» | 10 Kada dođete, naći ćete ondje bezbrižan narod. Zemlja je prostrana. Bog je predao u vaše ruke mjesto koje ne oskudijeva ni u čemu što rodi zemlja!« |
| 11 І рушили звідти, з Цори й Ештаолу, шістсот озброєних людей з роду Дана. | 11 Tako je odande krenulo šest stotina naoružanih ljudi iz Danova plemena iz Sore i Eštaola. |
| 12 Двигнулися вони й отаборились у Кіріят-Єарім, у Юдеї. Тим і прозивається те місце по цей день Табір Дана — це той, за Кіріят-Єарімом. | 12 Krenuli su i utaborili se u Kirjat Jearimu u Judi. Zato se to mjesto naziva do današnjeg dana Danovim taborom, a nalazi se na zapadu od Kirjat Jearima. |
| 13 І звідти пройшли в Ефраїм-гори й прибули до господи Міхая. | 13 Odatle se zaputiše u Efrajimovu goru i dođoše do Mikine kuće. |
| 14 Тоді озвались ті п’ятеро мужів, що ходили в Лаїш на розвідини землі, й сказали своїм братам: «Чи знаєте, що в цих хатах є ефод і терафи та різьблений і литий бовван? Зміркуйте ж оце, що маєте робити!» | 14 A ona petorica što bijahu išla izviđati zemlju rekoše svojoj braći: »Znate li da u ovim kućama imaju efod, terafe i ljeveni idol? Sada pazite što ćete raditi.« |
| 15 І завернувши туди, ввійшли до молодого левіта в хату, тобто в хату до Міхая, та й привітали його. | 15 Skrenuvši, oni uđoše u kuću mladog levita, u Mikinu kuću, i pozdraviše ga. |
| 16 А шістсот чоловік, із синів Дана, у військовій зброї, стояли при вході в ворота. | 16 I dok je šest stotina naoružanih ljudi od Danovih sinova stajalo pred vratima, |
| 17 П’ятеро ж мужів, що ходили на розглядини землі, ввійшовши туди, забрали різьбленого боввана, ефод і терафи та й литого боввана й священика. А шістсот людей в повнім бойовім виряді стояли при вході в ворота. | 17 ona petorica što su išla izviđati zemlju uđoše, uzeše efod, terafe i ljeveni idol, a svećenik stajaše na pragu pokraj šest stotina naoružanih ljudi. |
| 18 І от як ті, що вдерлись у хату Міхая, забрали різьбленого боввана, ефод, терафи й литого боввана, священик спитав їх: «Що то ви робите?» | 18 Kad su ušli u Mikinu kuću i uzeli efod, terafe, rezani i ljeveni idol, svećenik im reče: »Što to radite?« |
| 19 Вони ж йому відказали: «Мовчи, затули рота рукою та йди з нами: будеш нам батьком і священиком. Що бо тобі ліпше: бути священиком у домі одного чоловіка чи бути священиком у цілому коліні й в роді в Ізраїлі?» | 19 »Šuti«, odgovoriše mu. »Stavi ruku na usta i hajde s nama. Bit ćeš nam otac i svećenik. Zar ti je bolje biti svećenikom u kući jednog čovjeka nego da budeš svećenikom jednog plemena i roda u Izraelu?« |
| 20 Зрадів священик і, взявши ефода, терафи та литого боввана, пішов посеред гурту. | 20 Svećenik se obradova; uze on efod, terafe i rezani i ljeveni idol te ode s ljudima. |
| 21 І повернувшись, пішли вони далі, виправивши дітей, худобу й майно поперед себе. | 21 Vrativši se na put kojim su krenuli, odoše pustivši naprijed žene i djecu, stoku i dragocjenosti. |
| 22 Були вони вже далеко від Міхаєвої хати, коли люди, що жили по сусідніх хатах, зібралися й кинулися навздогінці за синами Дана | 22 Bijahu već daleko od Mikine kuće, kad gle – ljudi što življahu u susjednim kućama, blizu Mikine, uzbunili se i krenuli u potjeru za Danovcima. |
| 23 і стали кричати до них. Ті ж, обернувшися, спитали в Міхая: «Що тобі, що ти з таким гуртом прибув?» | 23 Kada počeše vikati za Danovim sinovima, oni se obazreše i rekoše Miki: »Što ti je? Što ste se skupili?« |
| 24 А той: «Ви забрали мого бога, Що я собі зробив був, і священика, й пішли геть, нічого не зоставивши мені, та ще й смієте мене питати, що мені?» | 24 On odgovori: »Uzeli ste moga boga koga sam sebi načinio i svećenika te odlazite. A što ostaje meni? I još mi kažete: ‘Što ti je?’« |
| 25 І відказали йому сини Дана: «Не так то дуже роззявляй на нас свого рота, а то роздратовані люди кинуться на вас, і згинеш, сам ти й ті, що в тебе в хаті.» | 25 Danovci mu odgovore: »Da te više nismo čuli! Jer bi gnjevni ljudi mogli udariti na vas te bi upropastio sebe i svoju kuću!« |
| 26 І пішли собі сини Дана далі. Міхай же, побачивши, що вони дужчі за нього, повернувся та й пішов назад додому. | 26 Danovci odoše dalje, a Mika, videći da su jači od njega, okrenu se i vrati kući. |
| 27 Забравши таким робом те, що зробив був собі Міхай, разом із священиком, що був при ньому, двигнулися вони на Лаїш, на людей тихих та спокійних, і побили їх лезом меча, місто ж вогнем спалили. | 27 I tako, uzevši boga što ga je načinio Mika i svećenika koga je najmio da mu služi, Danovci navališe na Lajiš, na mirne i spokojne ljude, te ih posjekoše oštrim mačem i spališe grad. |
| 28 Ніхто не допоміг їм, бо місто було далеке від Сидону, й не мали вони ні з ким ніяких взаємин. Було воно в долині, що тягнулася до Бет-Рехову. Потім відбудували вони місто й осілись у ньому, | 28 Nikoga ne bijaše da pomogne Lajišanima, jer bijahu daleko od Sidona i ne imahu nikakvih odnosa s Aramejcima, a osim toga grad bijaše u dolini koja se pruža prema Bet-Rehobu. Potom su opet sagradili grad i nastanili se u njemu. |
| 29 і назвали його «Дан», за іменем предка свого Дана, що був народився в Ізраїля; спершу ж те місто звалось Лаїш. | 29 I nazvaše ga Dan, po imenu svoga pretka Dana, koji se rodio Izraelu. A prije se grad zvao Lajiš. |
| 30 І поставили сини Дана в себе того різьбленого боввана, священиками ж у коліні Дана був Йонатан, син Гершома, сина Мойсея, сам він і сини його, аж по день поневолення краю. | 30 I Danovci namjestiše sebi rezani i ljeveni idol. A Jonatan, sin Geršona, sina Mojsijeva, a zatim njegovi sinovi, bijahu svećenici Danova plemena do dana kada je narod bio odveden u izgnanstvo. |
| 31 Отак поставили вони собі боввана, що зробив був Міхай, увесь той час, як Божий Дім стояв у Шіло. | 31 I stajaše im onaj rezani i ljeveni idol što ga je Mika načinio, i ostade ondje za sve vrijeme dokle dom Božji bijaše u Šilu. |