Вихід 5
Libro non riconosciuto. Prova con un'abbreviazione valida (es. Gen, Es, Gv, Sal).
Versetti esaminati
| Біблія | Hrvatska Biblija |
|---|---|
| 1 Після того ввійшли Мойсей та Арон до фараона й кажуть: Так мовить Господь, Бог Ізраїля: Відпусти мій народ, щоб святкували мені свято в пустині. | 1 Poslije toga odu Mojsije i Aron pa reknu faraonu: »Ovako veli Jahve, Bog Izraelov: ‘Pusti narod moj da ode i u moju čast slavi svetkovinu.’« |
| 2 А фараон відповів: Хто такий Господь, щоб я мав послухати його голосу та відпустити Ізраїля? Не знаю Господа, й Ізраїля не відпущу. | 2 »Tko je taj Jahve da ga ja poslušam«, odvrati faraon, »i pustim Izraelce? Ja toga Jahvu ne znam niti ću pustiti Izraelce.« |
| 3 Вони ж сказали: Бог євреїв зустрів нас; хочемо, отже, піти за три дні ходи в пустиню і принести там жертву Господеві, Богу нашому, щоб не вдарив на нас мором або мечем. | 3 »Bog Hebreja objavio nam se«, rekoše. »Zato nas pusti da odemo tri dana hoda u pustinju i prinesemo žrtvu Jahvi, Bogu svome, da se na nas ne obori pomorom ili mačem.« |
| 4 І відповів їм цар єгипетський: Чому то ви, Мойсею й Ароне, відтягаєте людей від праці? Ідіть собі до своєї роботи. | 4 Nato im odvrati egipatski kralj: »Mojsije i Arone, zašto odvraćate svijet od njegovih dužnosti? Idite na svoj posao. |
| 5 Вів далі фараон: Ось така сила-силенна того народу, більше як мешканців цієї землі, а ви ще хочете відтягати його від його роботи. | 5 Sad kad se svjetina tako umnožila«, nastavi faraon, »vi biste ih od posla odvratili?« |
| 6 І дав фараон того ж самого дня такий наказ начальникам та доглядачам народу: | 6 Istoga dana izda faraon naredbu nadglednicima i bilježnicima: |
| 7 Не постачайте вже більш людям соломи на цеглу, як досіль було; самі вони нехай ходять та призбирують собі солому. | 7 »Ne pribavljajte više ovome narodu slame kao do sada. Neka idu sami i sebi je skupljaju. |
| 8 А вимагайте від них стільки цеглин, скільки й досі вироблювалося; не поменшуйте нічого, бо вони ліниві, тому й кричать: ми бажали б піти та принести жертву Богу нашому! | 8 A zahtijevajte od njih istu količinu opeke koju su pravili i dosad. Ne smanjujte je! Lijenčine su. Zato viču: ‘Hajdemo prinijeti žrtvu Bogu svome!’ |
| 9 Нехай тяжить робота на цих людях, нехай її пильнують, не зважавши на пусті теревені. | 9 Navalite poslove na taj svijet: neka rade, da ne obraćaju pažnje na klevete!« |
| 10 Повиходили начальники та доглядачі над людьми та й кажуть до народу: Ось що велить фараон: Я вже не даватиму вам більш соломи. | 10 Sad dođu nadglednici naroda i njegovi bilježnici te svijetu objave: »Ovako poručuje faraon: ‘Neću vam više nabavljati slame. |
| 11 Ідіте, самі збирайте собі солому, де знайдете; бо нічого не буде знижено з роботи вашої. | 11 Vi sami morate ići i tražiti je gdje god je možete naći. Ali zato neću smanjiti vaš posao.’« |
| 12 І порозходились люди по всій єгипетській землі збирати собі стерню замість соломи. | 12 Stoga se narod raziđe po svoj zemlji egipatskoj da skuplja strnjiku namjesto slame. |
| 13 Доглядачі ж квапили їх, наказуючи: Виробляйте стільки щоденної роботи, як і тоді, коли була заготовлена солома. | 13 A nadglednici ih gonili: »Morate svakoga dana svršiti jednako posla kao i onda dok ste slamu dobivali.« |
| 14 І бито доглядачів з синів Ізраїля, що їх настановили над ними фараонові доглядачі, примовляючи: Чому не виготували призначену вам кількість цеглин і вчора й сьогодні? | 14 A bilježnike koje faraonovi nadglednici bijahu postavili nad Izraelcima tukli su i korili: »Zašto niste ni jučer ni danas napravili opeke koliko i prije?« |
| 15 Прийшли доглядачі з синів Ізраїля до фараона скаржитись та й кажуть: Чого знущаєшся так із рабів твоїх? | 15 Onda bilježnici Izraelaca odu i potuže se faraonu: »Zašto ovako postupaš sa svojim slugama? |
| 16 Соломи не дають рабам твоїм, а цеглу, мовляв, виробляйте. А до того ще й б’ють рабів твоїх; а народ твій винен. | 16 Tvoje sluge više ne dobivaju slame, a ipak se od nas traži: napravite opeku! Čak i tuku tvoje sluge, a kriv je tvoj narod!« |
| 17 А він і каже: Ліниві ви, ліниві! Тому то й верзете: Підемо принести жертву Господеві. | 17 »Lijenčine ste vi! Lijenčine!« – odgovori faraon. »Stoga i kažete: ‘Hajdemo da prinesemo žrtvu Jahvi!’ |
| 18 А зараз забирайтеся до праці; соломи вам не даватимуть, а цегли, скільки визначено — постачайте. | 18 Nosite se na posao! Slama vam se neće davati, ali morate praviti određene količine opeke.« |
| 19 Побачили доглядачі ізраїльські, що з ними погано, коли такий наказ: не зменшувати щоденного числа у виробі цегли. | 19 Arona Bilježnici Izraelaca nađu se na muci zbog naredbe: »Svakodnevnu količinu opeke ne smijete smanjiti!« |
| 20 Та саме як виходили вони від фараона, спіткались із Мойсеєм та Ароном, що стояли там, ждучи їх; | 20 Otišavši od faraona, naiđu na Mojsija i Arona, koji su ih čekali. |
| 21 і кажуть їм: Нехай Господь розсудить та скарає вас; зробили ж бо ви нас ненавидними перед фараоном та його слугами, дали ви меча їм у руки нас повбивати. | 21 »Neka vas Jahve ima na oku i sudi vam!« – dobace im. »Omrazili ste nas kod faraona i njegovih dvorana; dali ste im mač u ruke da nas pobiju.« |
| 22 Тоді звернувся Мойсей до Господа й каже: Господи, чому допустив єси таке лихо на цих людей! Чому ти послав мене? | 22 Mojsije se vrati Jahvi i reče: »Zašto, Gospodine, nanosiš štetu svome puku? Zašto si me poslao? |
| 23 Бо з того часу, як я ввійшов промовляти до фараона твоїм ім’ям, він по чав знущатися з людей оцих; а визволити твого народу ти не визволив. | 23 Otkad sam ja stupio pred faraona i progovorio mu u tvoje ime, on još gore postupa s ovim narodom. A ti ništa ne poduzimaš da izbaviš svoj narod.« |