Izaija 65

¹ »Potražiše me koji ne pitahu za me,
nađoše me koji me ne tražahu;
rekoh: ‘Evo me! Evo me!’
narodu koji ne prizivaše ime moje.

² Svagda sam pružao ruku narodu odmetničkom,
koji hodi putem zlim, za mislima svojim,

³ narodu koji me bez prestanka u lice srdi:
žrtvuju po vrtovima, kâd prinose na opekama,

⁴ na grobovima stanuju
i noće na skrovitim mjestima,
jedu svinjetinu,
meću u zdjele jela nečista.

⁵ I još govore: ‘Ukloni se!
Ne prilazi mi da te ne posvetim.’
Oni su mi dim u nosu,
oganj što gori povazdan.

⁶ Evo, sve je napisano preda mnom:
neću ušutjet’ dok im ne platim,
dok im ne platim u njedra,

⁷ za bezakonja vaša i vaših otaca,
sva zajedno« – govori Jahve.
»Koji su prinosili kâd na gorama
i pogrđivali me na brežuljcima –
izmjerit ću im u krilo
plaću za djela prijašnja.«

⁸ Ovako govori Jahve:
»Kao što o soku u grozdu vele:
‘Ne uništavajte ga, u njemu je blagoslov!’
tako ću učiniti i ja radi slugu svojih,
neću sve uništiti.

⁹ Izvest ću iz Jakova potomstvo,
a iz Jude baštinika gora svojih;
baštinit će ih odabranici moji,
i moje će se sluge ondje naseliti.

¹⁰ Šaron će postati pašnjak ovcama,
a nizina akorska počivalište govedima –
narodu mojem koji mene traži.

¹¹ A vi koji ste Jahvu ostavili,
koji ste zaboravili svetu goru moju,
koji pripremate stol Gadu,
koji Meniju naljev lijevate,

¹² za mač sam vas odredio –
past ćete ničice da vas kolju.
Jer zvao sam vas, a vi se niste odazvali,
govorio sam, a vi niste slušali,
nego ste činili što je zlo u očima mojim,
izabirali ste što mi nije po volji.«

¹³ Stog ovako Jahve Gospod govori:
»Evo, sluge će moje jesti,
a vi ćete gladovati.
Evo, sluge će moje piti,
a vi ćete žeđati.
Evo, sluge će se moje veseliti,
a vi ćete se stidjeti.

¹⁴ Evo, sluge će se moje radovati od sreće u srcu,
a vi ćete vikati od boli u srcu
i kukati duše slomljene!

¹⁵ Ime ćete svoje ostaviti
za kletvu mojim izabranicima:
‘Tako te ubio Jahve!’
A sluge svoje on će zvati drugim imenom.

¹⁶ Tko se u zemlji bude blagoslivljao,
nek’ se blagoslivlje Bogom vjernim.
I tko se u zemlji bude kleo,
nek’ se kune Bogom vjernim.
Jer prijašnje će nevolje biti zaboravljene,
od očiju mojih bit će sakrivene.

¹⁷ Jer, evo, ja stvaram
nova nebesa i novu zemlju.
Prijašnje se više neće spominjati
niti će vam na um dolaziti.

¹⁸ Veselite se i dovijeka kličite
zbog onoga što ja stvaram;
jer, evo, od Jeruzalema stvaram klicanje,
od naroda njegova radost.

¹⁹ I klicat ću nad Jeruzalemom,
radovat’ se nad svojim narodom.
U njemu više neće čuti
ni plača ni vapaja.

²⁰ U njemu više neće biti
novorođenčeta koje živi malo dana
ni starca koji ne bi godina svojih navršio:
najmlađi će umrijet’ kao stogodišnjak,
a tko ne doživi stotinu godina
prokletim će se smatrati.

²¹ Gradit će kuće i stanovat’ u njima,
saditi vinograde i uživati rod njihov.

²² Neće se više graditi da drugi stanuju
ni saditi da drugi uživa:
vijek naroda moga bit će k’o vijek drveta,
izabranici moji dugo će uživati plodove ruku svojih.

²³ Neće se zalud mučiti
i neće rađati za smrt preranu,
jer će oni s potomcima svojim
biti rod blagoslovljenika Jahvinih.

²⁴ Prije nego me zazovu,
ja ću im se odazvat’;
još će govoriti,
a ja ću ih već uslišiti.

²⁵ Vuk i jagnje zajedno će pásti,
lav će jesti slamu k’o govedo;
al’ će se zmija prahom hraniti.
Nitko neće činiti zla ni štete
na svoj svetoj gori mojoj« –
govori Jahve.