Izaija 62

¹ Jeruzalema Sionu za ljubav neću šutjeti, Jeruzalema radi neću mirovati
dok pravda njegova ne zasine k’o svjetlost,
dok njegovo spasenje ne plane k’o zublja.

² I puci će vidjet’ tvoju pravednost,
i tvoju slavu svi kraljevi;
prozvat će te novim imenom
što će ga odrediti usta Jahvina.

³ U Jahvinoj ćeš ruci biti kruna divna
i kraljevski vijenac na dlanu Boga svog.

⁴ Neće te više zvati Ostavljenom
ni zemlju tvoju Opustošenom,
nego će te zvati Moja milina,
a zemlju tvoju Udana,
jer ti si milje Jahvino
i zemlja će tvoja imat’ supruga.

⁵ Kao što se mladić ženi djevicom,
tvoj će se graditelj tobom oženiti;
i kao što se ženik raduje nevjesti,
tvoj će se Bog tebi radovati.

⁶ Na zidine tvoje, Jeruzaleme,
stražare sam postavio:
ni danju ni noću
ne smiju zašutjeti.
O, vi koji podsjećate Jahvu,
vama nema počinka!

⁷ I ne dajte mu mira
dok ne obnovi Jeruzalem,
dok ga opet slavom na zemlji ne učini.

⁸ Zakle se Gospod desnicom
i mišicom svojom snažnom:
»Neću više dati žita tvoga
za hranu neprijateljima.
Neće više tuđinci piti tvoga vina
o kojem si teško radio.

⁹ Neka ga jedu oni koji su ga želi
i neka hvale Jahvu,
neka ga piju oni što su ga trgali
u predvorju mojega svetišta!«

¹⁰ Prođite, prođite kroz vrata,
poravnajte put narodu!
Nasipajte, nasipajte cestu,
uklonite s nje kamenje.
Podignite stijeg narodima!

¹¹ Evo, Jahve oglasuje
do nakraj zemlje:
»Recite kćeri sionskoj:
Evo, dolazi tvoj spasitelj.
Evo, s njim naplata njegova
i njegova nagrada ispred njega!

¹² Oni će se zvati ‘Sveti narod’,
‘Otkupljenici Jahvini’.
A tebe će zvati ‘Traženi’ –
‘Grad neostavljeni’.«