Izaija 41

¹ Umuknite preda mnom, otoci, nek’ novu snagu narodi priberu.
Nek’ se primaknu i progovore;
zajedno pristupimo k sudu.

² »Tko je podigao s istoka
onog kog ukorak prati pravednost?
Tko mu izručuje narode
i kraljeve podlaže?
Prah su pod mačem njegovim,
k’o pljevu ih njegov luk raspršuje.

³ Goni ih, napreduje pouzdano,
noge mu se ceste ne dotiču.

⁴ Tko je to učinio i izvršio?
Onaj koji odiskona zove naraštaje,
ja, Jahve, koji sam prvi
i bit ću ovaj isti s posljednjima!«

⁵ Otoci gledaju,
i strah ih obuzima,
dršću krajevi zemaljski,
oni se bliže i već su tu.

⁶ Svatko pomaže svome drugu,
i bratu svom zbori: »Hrabro!«

⁷ Ljevač bodri zlatara,
onaj koji gladi čekićem
bodri onog koji kuje na nakovnju.
On govori o spajanju: »Dobro je«,
i čavlima kip učvršćuje
da se ne pomiče.

⁸ Ti, Izraele, slugo moja,
Jakove, kog sam izabrao,
potomče Abrahama,
mojega ljubimca!

⁹ Ti koga uzeh s krajeva zemlje
i pozvah s rubova njenih,
ti kome rekoh: »Ti si sluga moj,
izabrao sam te i nisam te odbacio.«

¹⁰ Ne boj se, jer ja sam s tobom;
ne obaziri se plaho, jer ja sam Bog tvoj.
Ja te krijepim i pomažem ti,
podupirem te pobjedničkom desnicom.

¹¹ Gle, postidjet će se i smesti
svi koji su na tebe bjesnjeli,
bit će uništeni i propast će
oni što se s tobom parbiše!

¹² Tražit ćeš svoje protivnike,
ali ih nećeš naći.
Bit će uništeni, svedeni na ništa
oni koji protiv tebe vojuju.

¹³ Jer ja, Jahve, Bog tvoj,
krijepim desnicu tvoju
i kažem ti: »Ne boj se,
ja ti pomažem.«

¹⁴ Ne boj se, Jakove, crviću,
Izraele, ličinko,
ja sam pomoć tvoja
– riječ je Jahvina –
Svetac Izraelov tvoj je otkupitelj.

¹⁵ Gle, činim te mlatilom oštrim,
novim, dvostrukih zubaca;
mlatit ćeš i satirati brda,
u prah ćeš pretvoriti bregove.

¹⁶ Vijat ćeš ih, vjetar će ih odnijeti,
vihor će ih raspršiti.
A ti ćeš kliktati u Jahvi,
dičit ćeš se Svecem Izraelovim.

¹⁷ Ubogi i bijedni vodu traže, a nje nema!
Jezik im se osuši od žeđi.
Ja, Jahve, njih ću uslišiti,
ja, Bog Izraelov, ostavit’ ih neću.

¹⁸ U goleti bregova otvorit ću rijeke,
i posred dolova izvore.
Pustinju ću pretvoriti u močvaru,
a u vrela sušnu zemlju.

¹⁹ Posadit ću u pustinji cedar,
bagrem, mirtu i maslinu.
Stepu ću pošumiti čempresom,
brijestom i šimširom zajedno.

²⁰ Nek’ svi vide i nek’ znaju,
nek’ promisle i nek’ shvate:
ruka Jahvina to učini,
Svetac Izraelov stvori sve.

²¹ Bog Iznesite svoj spor, kaže Jahve,
predočite dokaze, kaže kralj Jakovljev.

²² Nek’ pristupe i nek’ nam objave
ono što će se zbiti.
Ta što su nam otkrili o onom što bijaše,
što se ispunilo, da o tom mislimo?
Il’ objavite što će biti,
da doznamo ono što dolazi.

²³ Otkrijte nam što će se poslije zbiti,
i poznat ćemo da ste bogovi.
Učinite nešto, dobro ili zlo,
da se začudimo i prepadnemo zajedno.

²⁴ Ali vi niste ništa i djela su vam ništavna,
gnusan je koji vas izabere.

²⁵ Kirovu pobjedu Podigoh ga sa sjevera da dođe,
zazvah ga po imenu s istoka.
Kao blato gazio je namjesnike,
kao što po glini lončar gazi.

²⁶ Tko je to odiskona objavio da bismo znali,
unaprijed prorekao da bismo rekli: istina je?
Ali nikog nema tko bi objavio,
niti koga da bi navijestio,
niti koga da čuje riječi vaše.

²⁷ Ja prvi rekoh Sionu: »Gle, evo ih«;
prvi Jeruzalemu poslah glasnika vijesti radosne.

²⁸ Gledao sam, ali ne bješe nikoga,
ni jednoga od njih da savjet dade,
da ih pitam i da odgovore.

²⁹ Svi zajedno ništa su,
ništavna su djela njihova,
vjetar i ispraznost njihovi kipovi.