| 1 Poslije tih događaja Bog stavi Abrahama na kušnju. Zovnu ga: »Abrahame!« On odgovori: »Evo me!« | 1 Після того Бог випробував Авраама. Отож сказав до нього: Аврааме! Той же відповів: Я тут! |
| 2 Bog nastavi: »Uzmi svoga sina, jedinca svoga Izaka koga ljubiš, i pođi u krajinu Moriju pa ga ondje prinesi kao žrtvu paljenicu na brdu koje ću ti pokazati.« | 2 Бог сказав: Візьми сина твого, твого єдиного, якого любиш, Ісаака, і піди в Морія-край та й принеси його там у всепалення на одній з гір, що її я тобі вкажу. |
| 3 Ujutro Abraham podrani, osamari magarca, sa sobom povede dvojicu svojih slugu i svog sina Izaka, pošto je prije nacijepao drva za žrtvu paljenicu, i uputi se na mjesto koje mu je Bog označio. | 3 Встав Авраам рано-вранці, осідлав свого осла, взяв із собою двох слуг та Ісаака, сина свого, наколов дров на всепалення і пішов на місце, що призначив йому Бог. |
| 4 Treći dan Abraham podigne oči i opazi mjesto izdaleka. | 4 На третій день підвів Авраам свої очі й, побачивши здалека те місце, |
| 5 Abraham onda reče slugama: »Vi ostanite ovdje uz magarca, a ja i dječak odosmo gore da se poklonimo, pa ćemo se vratiti k vama.« | 5 сказав своїм слугам: Побудьте тут з ослом, а я з хлоп’ям підемо аж он туди та, поклонившись Богові, повернемося до вас. |
| 6 Abraham uzme drva za žrtvu paljenicu, stavi ih na sina Izaka, a u svoju ruku uzme kremen i nož. Tako pođu obojica zajedno. | 6 Тож узяв Авраам дрова всепалення та й поклав на Ісаака, сина свого; сам же взяв у руки вогонь і ніж, і пішли вони обидва вкупі. |
| 7 Onda Izak reče svome ocu Abrahamu: »Oče!« »Evo me, sine!« – javi se on. »Evo kremena i drva«, opet će sin, »ali gdje je janje za žrtvu paljenicu?« | 7 Тоді Ісаак заговорив до Авраама, батька свого, кажучи: Батьку! — А той: Що тобі, сину? Ось, каже він, вогонь і дрова; а де ягня на всепалення? |
| 8 »Bog će već providjeti janje za žrtvu paljenicu, sine moj!« – odgovori Abraham. I nastave put. | 8 Авраам же: Бог подбає собі ягня на всепалення, сину. І йшли вони обидва разом. |
| 9 Stignu na mjesto o kojemu je Bog govorio. Ondje Abraham podigne žrtvenik, naslaže drva, sveže svog sina Izaka i položi ga po drvima na žrtvenik. | 9 Як же прийшли на місце, про яке сказав йому Бог, то спорудив Авраам жертовник, розклав дрова і, зв’язавши Ісаака, сина свого, поклав його на жертовник, зверху на дровах. |
| 10 Pruži sad Abraham ruku i uzme nož da zakolje svog sina. | 10 Тоді простягнув Авраам свою руку й узяв ножа, щоб принести в жертву сина свого. |
| 11 Uto ga zovne s neba anđeo Jahvin i poviče: »Abrahame! Abrahame!« »Evo me!« – odgovori on. | 11 Та ангел Господній кликнув до нього з неба і сказав: Аврааме, Аврааме! Той відповів: Я тут! |
| 12 »Ne spuštaj ruku na dječaka«, reče, »niti mu što čini! Sad, evo, znam da se Boga bojiš, jer nisi uskratio ni svog sina, jedinca svoga.« | 12 І сказав (Бог): Не простягай руки твоєї на хлопця, не чини йому нічого! Тепер бо знаю, що ти боїшся Бога, що ти не пощадив свого сина, свого єдиного, для мене. |
| 13 Podiže Abraham oči i pogleda, i gle – za njim ovan, rogovima se zapleo u grmu. Tako Abraham ode, uzme ovna i prinese ga za žrtvu paljenicu mjesto svoga sina. | 13 Коли Авраам підвів очі свої й дивиться — аж ось позаду (нього) баран, заплутаний у кущах рогами. Пішов Авраам, узяв того барана і приніс його у всепалення замість свого сина. |
| 14 Onome mjestu Abraham dade ime »Jahve proviđa«. Zato se danas veli: »Na brdu Jahvina proviđanja.« | 14 І назвав Авраам те місце Господь явився, як то й посьогодні кажуть: На горі, де Господь явився. |
| 15 Anđeo Jahvin zovne Abrahama s neba drugi put | 15 Ангел же Господній кликнув до Авраама вдруге з неба; |
| 16 i reče: »Kunem se samim sobom, izjavljuje Jahve: Kad si to učinio i nisi mi uskratio svog jedinca sina, | 16 і сказав: Клянуся мною самим — слово Господнє: за те, що ти вчинив це і не пощадив сина твого, твого єдиного, |
| 17 svoj ću blagoslov na te izliti i učiniti tvoje potomstvo brojnim poput zvijezda na nebu i pijeska na obali morskoj! A tvoji će potomci osvajati vrata svojih neprijatelja. | 17 я поблагословлю тебе вельми й дуже розмножу твоє потомство, як зорі на небі і як пісок, що на березі моря. Твої потомки займуть міста своїх ворогів. |
| 18 Budući da si poslušao moju zapovijed, svi će se narodi zemlje blagoslivljati tvojim potomstvom.« | 18 У твоєму потомстві благословляться всі народи землі, тому що ти послухав мого голосу. |
| 19 Zatim se Abraham vrati k svojim slugama pa se zajedno upute u Beer Šebu. U Beer Šebi se Abraham nastani. | 19 Тоді Авраам повернувся до своїх слуг, і вони підвелись та й пішли разом до Версавії. І там у Версавії Авраам оселився. |
| 20 Poslije tih događaja obavijeste Abrahama: »I tvome bratu Nahoru Milka je porodila djecu: | 20 І сталося, що після того сповіщено Авраама так: Он і Мілка, вона теж породила синів Нахорові, твоєму братові: |
| 21 njegova prvorođenca Usa, brata mu Buza i Kemuela – oca Aramova, | 21 Уца, його первородного, і Буза, його брата, Кемуела, батька Араму; |
| 22 Keseda, Haza, Pildaša, Jidlafa i Betuela.« | 22 Кеседа, Хазо, Пілдаша, їдлафа та Бетуела. |
| 23 Betuel je bio otac Rebekin. Njih je osam rodila Milka Nahoru, Abrahamovu bratu. | 23 Бетуел же мав Ревеку. Вісім оцих синів вродила Мілка Нахорові, Авраамовому братові. |
| 24 A i njegova suložnica, kojoj bijaše ime Reuma, rodila je Tebaha, Gahama, Tahaša i Maaku. | 24 А його наложниця, на ім’я Реума, теж породила — Теваха, Гахама, Тахаша й Мааху. |