Hošea 11

¹ Dok Izrael bijaše dijete, ja ga ljubljah,
iz Egipta dozvah sina svoga.

² Al’ što sam ih više zvao,
sve su dalje od mene odlazili;
baalima su žrtvovali,
kadili kumirima.

³ A ja sam Efrajima hodati učio,
držeći ga za ruke njegove;
al’ oni ne spoznaše da sam se za njih brinuo.

⁴ Užima za ljude privlačio sam ih,
konopcima ljubavi;
bijah im k’o onaj
koji u čeljustima njihovim
žvale opušta;
nad njega se saginjah
i davah mu jesti.

⁵ U zemlju egipatsku on će se vratiti,
Asirac će mu kraljem biti,
jer se ne htjede vratiti k meni.

⁶ Mač će bješnjeti njegovim gradovima,
uništiti prijevornice njegove,
proždirat će zbog spletaka njegovih.

⁷ Narod je moj sklon otpadu;
i premda ga k Višnjem dozivlju,
nitko da ga podigne.

⁸ Kako da te dadem, Efrajime,
kako da te predam, Izraele!
Kako da te dadem kao Admu,
da učinim s tobom kao Sebojimu?
Srce mi je uznemireno,
uzavrela mi sva utroba:

⁹ neću više gnjevu dati maha,
neću opet zatirati Efrajima,
jer ja sam Bog, a ne čovjek:
Svetac posred tebe –
neću više gnjevan dolaziti!

¹⁰ Za Jahvom će ići on,
k’o lav on će rikati;
a kad zarikao bude,
sinovi će mu veselo dohrliti sa zapada;

¹¹ k’o ptice će dohrliti iz Egipta,
k’o golubica iz zemlje asirske,
i naselit ću ih po kućama njihovim –
riječ je Jahvina.