Knjiga o Ruti 2

¹ Noemi imaše rođaka po mužu, čovjeka vrlo imućna, iz porodice Elimelekove: zvao se Boaz.

² Tada Ruta Moapka reče Noemi: »Htjela bih ići u polje pabirčiti klasje za onim u koga nađem milost.« Ona joj odgovori: »Hajde, kćeri moja!«

³ I ode, dođe u polje te poče pabirčiti za žeteocima. A sreća je dovede u polje koje pripadaše Boazu, iz roda Elimelekova.

⁴ I gle, dođe Boaz iz Betlehema. »Jahve bio s vama!« – pozdravi on žeteoce. A oni mu odgovoriše: »Jahve te blagoslovio!«

⁵ Boaz će nato momku koji je nadzirao žeteoce: »Čija je ona mlada žena?«

⁶ A momak koji bijaše nad žeteocima odgovori: »Ono je mlada Moapka što je došla prateći Noemi s Moapskih poljana.

⁷ Pitala je: ‘Smijem li pabirčiti i kupiti klasje između snopova za žeteocima?’ I došla je, eto, i ostala od ranog jutra sve dosad; i samo je malo ušla u kuću.«

⁸ Onda Boaz reče Ruti: »Čuj me, kćeri moja, ne idi pabirčiti u drugoga, nego se drži mojih njiva i mojih poslenika.

⁹ Pazi na kojoj njivi oni žanju, pa idi za njima. A naredio sam momcima da te nitko ne dira. Kad ožedniš, idi k posudama i pij što moje sluge zahitaju.«

¹⁰ Ona tada pade ničice, pokloni se do zemlje i reče: »Čime sam stekla toliku milost u očima tvojim da mi posvećuješ pažnju kad sam tuđinka?«

¹¹ Boaz joj odgovori: »Čuo sam što si sve učinila za svoju svekrvu poslije smrti svoga muža; kako si ostavila oca svoga, majku svoju i zavičaj svoj te došla u narod kojega do jučer ili prekjučer nisi poznavala.

¹² Neka ti Jahve plati sve što si učinila i neka ti udijeli pravu nagradu Jahve, Bog Izraelov, kad si došla da se pod krila njegova skloniš!«

¹³ Ona preuze: »Kad bih mogla uvijek nalaziti milost u tvojim očima, gospodaru, jer si me utješio i milostivo progovorio sluškinji svojoj, ako i nisam kao jedna od tvojih sluškinja.«

¹⁴ Kad bijaše vrijeme ručku, Boaz joj reče: »Hodi ovamo, jedi ovog kruha i umoči svoj zalogaj u ocat!«
Ona sjede pokraj žetelaca, a on stavi pred nju prženih zrna. Jela je i nasitila se i još joj preteče.

¹⁵ Kad je ustala da pabirči dalje, Boaz zapovjedi svojim slugama: »I među snopljem neka ona pabirči, a vi joj nemojte zanovijetati.

¹⁶ Nego navlaš ispuštajte klasove iz svojih rukoveti i ostavljajte joj neka kupi i nemojte je koriti!«

¹⁷ I tako je pabirčila sve do večeri, pa onda ovrše ono što je napabirčila: bijaše otprilike jedna efa ječma.

¹⁸ Uze ona svoje i dođe u grad, a svekrva vidje koliko je napabirčila. Tada Ruta izvadi i dade joj što joj bijaše preteklo pošto se nasitila.

¹⁹ Svekrva je upita: »Gdje si pabirčila danas? Gdje si radila? Neka je blagoslovljen onaj koji je pogledao na te!«
Onda ona pripovjedi svekrvi kod koga je radila i reče: »Čovjek u koga sam danas radila zove se Boaz.«

²⁰ Tada će Noemi svojoj snasi: »Neka Jahve blagoslovi onoga koji ne uskraćuje dobrote svoje ni živima ni mrtvima!« I dometnu Noemi: »Taj je čovjek naš rod; jedan od naših skrbnika.«

²¹ Ruta Moapka pripovjedi dalje: »Još mi reče: ‘Drži se mojih poslenika dokle ne požanju sve moje!’«

²² Noemi nato reče Ruti, snasi svojoj: »Dobro je, kćeri moja, idi za njegovim poslenicima da ti ne bude neprilike na kojoj drugoj njivi.«

²³ I tako se držala poslenika Boazovih i pabirčila dokle ne požeše i ječam i pšenicu. I živjela je kod svekrve svoje.