Evanđelje po Luki 18

¹ Kaza im i prispodobu kako valja svagda moliti i nikada ne sustati:

² »U nekom gradu bio sudac. Boga se nije bojao, za ljude nije mario.

³ U tom gradu bijaše i neka udovica. Dolazila k njemu i molila: ‘Obrani me od mog tužitelja!’

⁴ No on ne htjede zadugo. Napokon reče u sebi: ‘Iako se Boga ne bojim nit za ljude marim, ipak,

⁵ jer mi udovica ova dodijava, obranit ću je da vječno ne dolazi mučiti me.’«

⁶ Nato reče Gospodin: »Čujte što govori nepravedni sudac!

⁷ Neće li onda Bog obraniti svoje izabrane koji dan i noć vape k njemu sve ako i odgađa stvar njihovu?

⁸ Kažem vam, ustat će žurno na njihovu obranu. Ali kad Sin Čovječji dođe, hoće li naći vjere na zemlji?«

⁹ Nekima pak koji se pouzdavahu u sebe da su pravednici, a druge podcjenjivahu, reče zatim ovu prispodobu:

¹⁰ »Dva čovjeka uziđoše u Hram pomoliti se: jedan farizej, drugi carinik.

¹¹ Farizej se uspravan ovako u sebi molio: ‘Bože, hvala ti što nisam kao ostali ljudi: grabežljivci, nepravednici, preljubnici ili – kao ovaj carinik.

¹² Postim dvaput u tjednu, dajem desetinu od svega što steknem.’

¹³ A carinik, stojeći izdaleka, ne usudi se ni očiju podignuti k nebu, nego se udaraše u prsa govoreći: ‘Bože, milostiv budi meni grešniku!’

¹⁴ Kažem vam: ovaj siđe opravdan kući svojoj, a ne onaj! Svaki koji se uzvisuje, bit će ponižen; a koji se ponizuje, bit će uzvišen.«

¹⁵ A donosili mu i dojenčad da ih se dotakne. Vidjevši to, učenici im branili.

¹⁶ A Isus ih dozva i reče: »Pustite dječicu neka dolaze k meni i ne priječite im jer takvih je kraljevstvo Božje.«

¹⁷ »Zaista, kažem vam, tko ne primi kraljevstva Božjega kao dijete, ne, u nj neće ući.«

¹⁸ I upita ga neki uglednik: »Učitelju dobri, što mi je činiti da baštinim život vječni?«

¹⁹ Reče mu Isus: »Što me zoveš dobrim? Nitko nije dobar, doli Bog jedini.

²⁰ Zapovijedi znaš:
Ne čini preljuba!
Ne ubij!
Ne ukradi!
Ne svjedoči lažno!
Poštuj oca svoga i majku!«

²¹ A onaj će: »Sve sam to čuvao od mladosti.«

²² Čuvši to, Isus mu reče: »Još ti jedno preostaje: sve što imaš prodaj i razdaj siromasima pa ćeš imati blago na nebu. A onda dođi i idi za mnom.«

²³ Kad je on to čuo, ražalosti se jer bijaše silno bogat.

²⁴ Vidjevši ga, reče Isus: »Kako li je teško imućnicima u kraljevstvo Božje!

²⁵ Lakše je devi kroz uši iglene nego bogatašu u kraljevstvo Božje.«

²⁶ Koji su to čuli, rekoše: »Pa tko se onda može spasiti?«

²⁷ A on će: »Što je nemoguće ljudima, moguće je Bogu.«

²⁸ Nato reče Petar: »Evo, mi ostavismo svoje i pođosmo za tobom.«

²⁹ Isus će im: »Zaista, kažem vam, nema ga tko bi ostavio kuću, ili ženu, ili braću, ili roditelje, ili djecu poradi kraljevstva Božjega,

³⁰ a da ne bi primio mnogostruko već u ovom vremenu, i u budućem vijeku život vječni.«

³¹ I uzevši sa sobom dvanaestoricu, reče im: »Evo uzlazimo u Jeruzalem i na Sinu Čovječjem ispunit će se sve što su napisali proroci:

³² doista, bit će predan poganima, izrugan, zlostavljan i popljuvan;

³³ i pošto ga izbičuju, ubit će ga, ali on će treći dan ustati.«

³⁴ No oni ništa od toga ne razumješe. Te im riječi bijahu skrivene i ne shvaćahu što bijaše rečeno.

³⁵ A kad se približavao Jerihonu, neki slijepac sjedio kraj puta i prosio.

³⁶ Čuvši gdje mnoštvo prolazi, raspitivao se što je to.

³⁷ Rekoše mu: »Isus Nazarećanin prolazi.«

³⁸ Tada povika: »Isuse, Sine Davidov, smiluj mi se!«

³⁹ Oni ga sprijeda ušutkivali, ali on je još jače vikao: »Sine Davidov, smiluj mi se!«

⁴⁰ Isus se zaustavi i zapovjedi da ga dovedu k njemu. Kad se on približi, upita ga:

⁴¹ »Što hoćeš da ti učinim?« A on će: »Gospodine, da progledam.«

⁴² Isus će mu: »Progledaj! Vjera te tvoja spasila.«

⁴³ I umah progleda i uputi se za njim slaveći Boga. I sav narod koji to vidje dade hvalu Bogu.