Izaija 2

¹ Viđenje Izaije, sina Amosova, o Judeji i Jeruzalemu:

² Dogodit će se na kraju danâ:
Gora doma Jahvina
bit će postavljena vrh svih gora,
uzvišena iznad svih bregova.
K njoj će se stjecati svi narodi,

³ nagrnut će mnoga plemena i reći:
»Hajde, uziđimo na goru Jahvinu,
pođimo u dom Boga Jakovljeva!
On će nas naučiti svojim putovima,
hodit ćemo stazama njegovim.
Jer će iz Siona zakon doći,
iz Jeruzalema riječ Jahvina.«

⁴ On će biti sudac narodima,
mnogim će sudit’ plemenima,
koji će mačeve prekovati u plugove,
a koplja u srpove.
Neće više narod dizat’ mača protiv naroda
nit’ se više učit’ ratovanju.

⁵ Hajde, dome Jakovljev,
u Jahvinoj hodimo svjetlosti!

⁶ Da, ti si svoj odbacio narod,
dom Jakovljev,
jer je pun vračeva s istoka
i gatarâ kao Filistejci,
bratime se s tuđincima.

⁷ Zemlja mu je puna srebra i zlata
i blagu mu kraja nema;
zemlja mu je puna konja,
kolima mu broja nema.

⁸ Zemlja mu je prepuna kumira
i oni se klanjaju
pred djelom ruku svojih,
pred onim što njihovi načiniše prsti.

⁹ Smrtnik će se poviti, čovjek sniziti;
ne praštaj im.

¹⁰ Uđi među pećine,
skrij se u prašinu,
pred užasom Jahvinim,
pred sjajem veličanstva njegova,
kad ustane
da potrese zemlju.

¹¹ Ohol pogled bit će skršen
i bahatost ljudska ponižena.
Jahve će se uzvisiti,
on jedini – u dan onaj.

¹² Da, bit će to dan Jahve nad vojskama,
protiv svih oholih i bahatih,
protiv sviju što se uzvisiše, da ih obori;

¹³ protiv svih cedrova libanonskih
i svih hrastova bašanskih;

¹⁴ protiv svih gora uznositih
i svih bregova uzdignutih;

¹⁵ protiv svake visoke tvrđe
i svih tvrdih zidina;

¹⁶ protiv sveg brodovlja taršiškog
i svih brodova raskošnih.

¹⁷ Oholost ljudska skršit će se
i bahatost ljudska poniziti.
Jahve će se uzvisiti,
on jedini – u dan onaj,

¹⁸ i kumiri će netragom nestati.

¹⁹ Uđite u rupe među pećinama
i u špilje zemaljske
pred užasom Jahvinim,
pred sjajem veličanstva njegova,
kad ustane
da potrese zemlju.

²⁰ U dan onaj: bacit će svaki
svoje srebro i zlatne kumire
koje sebi načini
da im se klanja,

²¹ kad uteče u šupljine pećina
i u raspukline stijena
pred užasom Jahvinim,
pred sjajem veličanstva njegova,
kad ustane
da potrese zemlju.

²² Čuvajte se, dakle, čovjeka
koji ima samo jedan dah u nosnicama:
jer što vrijedi?