Izaija 31

¹ Teško onima što slaze u Egipat po pomoć
i nadu u konje polažu
te se uzdaju u mnoga kola
i u mnoštvo konjanika,
ne gledajuć’ s uzdanjem u Sveca Izraelova
i od Jahve savjeta ne tražeć’.

² Al’ i on je mudar i navalit će zlo,
i neće poreć’ svojih prijetnja;
on će ustat’ na dom zlikovački
i na pomoć zločinačku.

³ Egipćanin je čovjek, a ne Bog;
konji su mu meso, a ne duh;
kada Jahve rukom mahne,
posrnut će pomagač
i past će onaj komu pomaže
– svi će zajedno propasti.

⁴ Asirije Da, ovako mi reče Jahve:
»Kao što lav ili lavić
nad plijenom reži,
pa i kad se strči na njega
mnoštvo pastira,
on se ne prepada vike njihove,
nit’ za njihovu graju mari –
tako će Jahve nad vojskama sići da vojuje
za goru Sion, za visinu njezinu.

⁵ Kao ptice što lepršaju krilima,
Jahve nad vojskama zaklanjat će Jeruzalem,
zaklanjat’ ga, izbaviti,
poštedjet’ ga i spasiti.

⁶ Vratite se onome od kog otpadoste
tako duboko, sinovi Izraelovi.

⁷ Da, u onaj će dan svatko prezreti
svoje kumire srebrne i zlatne
što ih rukama sebi za grijeh načiniste.

⁸ Asur neće pasti od mača ljudskoga:
proždrijet će ga mač, ali ne čovječji.
Od mača će bježat’,
al’ će mu satnici pod tlaku pasti.

⁹ Užasnut, ostavit će svoju hridinu,
prestravljeni, knezovi od svoje će bježat’ zastave« –
riječ je Jahve, čiji je oganj na Sionu
i čija je peć u Jeruzalemu.