Jeremija 5

Biblija Hrvatski	Biblia Tysiąclecia
1 »Prođite ulicama jeruzalemskim, pogledajte dobro i raspitajte se, tražite po njegovim trgovima, pa ako nađete ijednoga čovjeka koji čini pravo i traži istinu, oprostit ću ovom gradu« – riječ je Jahvina.
2 Pa kad i govore: »Živoga mi Jahve!« doista se krivo zaklinju.
3 Jahve, nisu li oči tvoje upravljene k istini? Biješ ih, ali njih ne boli; zatireš ih, al’ oni odbijaju pouku tvoju. Čelo im je tvrđe od litice, odbijaju da se obrate.
4 Rekoh: »Samo siromasi tako ludo postupaju, jer ne znaju puta Jahvina ni pravo Boga svojega.
5 Poći ću, dakle, velikima i njima ću govoriti, jer oni poznaju put Jahvin i pravo Boga svojega.« Ali oni svi složno razbiše jaram i sve veze pokidaše.
6 I zato ih šumski lav napada, vuk pustinjski razdire, leopardi vrebaju gradove njihove, tko god iziđe iz njih bit će rastrgan. Jer su grijesi njihovi mnogobrojni, mnogostruki otpadi njihovi.
7 »Zašto da ti oprostim? Sinovi me tvoji napustiše, zaklinju se lažnim bogovima. Ja ih nasitih, oni preljub učiniše, u bludničinu kuću nagrnuše.
8 Oni su k’o ugojeni, sileni konji: ržu za ženom bližnjega svoga.
9 Pa da to ne kaznim« – riječ je Jahvina – »narodu takvu da se ne osvetim?
10 Popnite se na zidove! Razarajte! Uništite, ali ne posvema! Iščupajte sve čokote jer nisu Jahvini.
11 Da, podlo me izdadoše dom Izraelov i dom Judin« – riječ je Jahvina.
12 Zanijekaše Jahvu, rekoše: »Nema ga! Zlo nas neće snaći, nećemo iskusiti ni gladi ni mača!
13 <13a>A proroci su poput vjetra, govornika nema među njima!«
14 Zato ovako govori Jahve, Bog nad vojskama: »Zato što su tako govorili, <13b>evo što će im se zbiti: U oganj ću pretvoriti svoje riječi u tvojim ustima, a narod ovaj u drvo da ga oganj proždre.
15 Evo, dovest ću na vas narod izdaleka, dome Izraelov« – riječ je Jahvina. »Narod nepobjediv, narod drevan, narod kojega jezik nećeš znati, ni razumjeti što govori.
16 Tobolac mu je razjapljen grob. Svi su oni po izboru junaci.
17 On će proždrijet’ tvoju žetvu, tvoj kruh, sinove i kćeri tvoje, ovce i goveda tvoja, grožđe i smokve tvoje, razorit će ti gradove tvrde u koje se sada uzdaš.«
18 »Ali ni tada« – riječ je Jahvina – »neću te posve uništiti.
19 A kad budu pitali: ‘Zašto nam Jahve, Bog naš, učini sve ovo?’, ti ćeš im odgovoriti: ‘Jer ste mene ostavili da biste služili tuđim bogovima u svojoj zemlji, služit ćete tuđincu u zemlji koja nije vaša!’«
20 Objavite ovo domu Jakovljevu i obznanite po Judeji:
21 »Čujte, dakle, ovo, narode ludi i nerazumni: oči imaju, a ne vide, uši imaju, a ne čuju!
22 Zar se mene nećete bojati« – riječ je Jahvina – »zar nećete drhtati preda mnom koji sam stavio pijesak moru za granicu, za vječnu među koje nikad neće prijeći: ono se biba, al’ je nemoćno, valovi mu huče, ali prijeći neće?
23 No, u naroda ovog srce je prkosno, nepokorno; oni se udaljiše – to je snaga njihova!
24 Ne rekoše u srcu svome: ‘Bojmo se Jahve, Boga svojega, koji nam u pravi čas šalje dažd rani i kišu kasnu i koji nam čuva tjedne određene za žetvu.’
25 Vaša bezakonja narušiše ovo, vaši vam grijesi uništiše blagostanje.«
26 »Da, u mome narodu ima zlikovaca: kao ptičari vrebaju iz zasjede, postavljaju zamke, hvataju ljude.
27 Kao što je krletka puna ptica, tako su njihove kuće pune grabeža; postadoše tako veliki i bogati,
28 tusti i ugojeni. Da, prevršila se mjera zla, ne brane prava, prava sirote na sreću, ne mare za pravo sirotinje.
29 Pa da to ne kaznim« – riječ je Jahvina – »narodu takvu da se ne osvetim?
30 Strahote i grozote zbivaju se u ovoj zemlji:
31 proroci laž proriču, a svećenici poučavaju na svoju ruku. A mojem narodu to omilje! Al’ što ćete raditi na kraju?«