Пісня Пісень 5
Libro non riconosciuto. Prova con un'abbreviazione valida (es. Gen, Es, Gv, Sal).
Versetti esaminati
| Біблія | Hrvatska Biblija |
|---|---|
| 1 Я ввійшов у сад мій, о моя сестро-дружино, збирав мірру мою з моїм бальзамом, їв мою крижку з медом, пив моє вино з моїм молоком. Їжте, о друзі! Пийте, впивайтесь, мої любі! Молода: | 1 Došao sam u vrt svoj, o sestro moja, nevjesto, berem smirnu svoju i balzam svoj, jedem med svoj i saće svoje, pijem vino svoje i mlijeko svoje. Jedite, prijatelji, pijte i opijte se, mili moji! |
| 2 Я сплю, та моє серце не засинає. Ось чую: стукає мій любий: «Відчини мені, о моя сестро, моя люба! Моя голубко, моя чиста! Бо голова у мене роси повна, кучері у мене — нічних капель.» | 2 Ja spavam, ali srce moje bdî. Odjednom glas! Dragi moj mi pokuca: »Otvori mi, sestro moja, prijateljice moja, golubice moja, savršena moja, glava mi je puna rose a kosa noćnih kapi.« |
| 3 Я скинула із себе мою одежу: як мені її надягнути? Помила собі ноги: як мені їх бруднити? | 3 »Svukla sam odjeću svoju, kako da je odjenem? Noge sam oprala, kako da ih okaljam?« |
| 4 Мій любий просунув руку через дірку в дверях, і нутро здригнулось у мені. | 4 Dragi moj promoli ruku kroz otvor, a sva mi utroba uzdrhta. |
| 5 Я встала відчинити любому моєму, із рук моїх закапотіла мірра, з пальців моїх текуча мірра на ручку при засуві. | 5 Ustadoh da otvorim dragome svome, a iz ruke mi prokapa smirna i poteče niz prste na ručku zavora. |
| 6 Я відчинила любому моєму, та любий мій уже відвернувся, пішов далі, дух у мені захопило, як він заговорив був. Шукала я його, та не знайшла вже; я кликала його, та він не обізвавсь до мене. | 6 Otvorih dragome svome, ali on se već bijaše udaljio i nestao. Ostala sam bez daha kad je otišao. Tražila sam ga, ali ga nisam našla, zvala sam, ali nije se odazvao. |
| 7 Знайшла мене сторожа, що круг міста ходить. Вона мене побила, поранила. Здерли з мене плащ мій тії, що доглядають мури. | 7 Sretoše me čuvari koji grad obilaze, tukli su me, ranili i plašt mi uzeli čuvari zidina. |
| 8 Я заклинаю вас, дочки єрусалимські, як знайдете мого любого, то що звістите йому? Що я з любови знемагаю! Хор: | 8 Zaklinjem vas, kćeri jeruzalemske, ako nađete dragoga moga, što ćete mu reći? Da sam bolna od ljubavi. |
| 9 Чим любий твій над любими, найкраща між жінками? Чим любий твій над любими, що нас так заклинаєш? Молода: | 9 Što je tvoj dragi bolji od drugih, o najljepša među ženama, što je tvoj dragi bolji od drugih te nas toliko zaklinješ? |
| 10 Мій любий білий та рум’яний, його з десяти тисяч розпізнати. | 10 Dragi je moj bijel i rumen, ističe se među tisućama. |
| 11 Голова у нього з золота, із щирого; кучері у нього закручені, чорні, мов ворон. | 11 Glava je njegova kao zlato, zlato čisto, uvojci kao palmine mladice, crne poput gavrana. |
| 12 Очі його мов голубки край водяних потоків, що, викупавшись у молоці, на березі сідають. | 12 Oči su njegove kao golubi nad vodom potočnom; zubi mu kao mlijekom umiveni, u okvir poredani. |
| 13 Щоки його, немов пахуча грядка, неначе квітники рослин запахущих. Уста його — лілеї, що крапають міррою дорогоцінною. | 13 Obrazi su njegovi kao lijehe mirisnog bilja, kao cvijeće ugodno, usne su mu ljiljani iz kojih smirna teče. |
| 14 Руки його — золоті вальці, оздоблені таршіськими самоцвітами. Груди його — брили слонокости, сафірами вони вкриті. | 14 Ruke su mu zlatno prstenje puno dragulja, prsa su njegova kao čista bjelokost pokrita safirima. |
| 15 Ноги його — стовпи алябастрові, поставлені на щирозлотних основах. Вигляд його, немов Ливану, він пишний — мов оті кедри. | 15 Noge su mu stupovi od mramora na zlatnom podnožju. Stas mu je kao Liban, vitak poput cedra. |
| 16 Розмова його — самі солодощі, увесь він — розкіш. Такий мій любий, такий отой друг мій, о дочки Єрусалиму! | 16 Govor mu je sladak i sav je od ljupkosti. Takav je dragi moj, takav je prijatelj moj, o kćeri jeruzalemske. |