Evanđelje po Luki 17

¹ I reče svojim učenicima: »Nije moguće da ne dođu sablazni, no jao onome po kom dolaze;

² je li s mlinskim kamenom o vratu strovaljen u more, korisnije mu je nego da sablazni jednoga od ovih malenih.

³ Čuvajte se!«
»Pogriješi li tvoj brat, prekori ga; ako se obrati, oprosti mu.

⁴ Pa ako se sedam puta na dan ogriješi o tebe i sedam se puta obrati tebi govoreći: ‘Žao mi je!’, oprosti mu.«

⁵ Apostoli zamole Gospodina: »Um-noži nam vjeru!«

⁶ Gospodin im odvrati: »Da imate vjere koliko je zrno gorušičino, rekli biste ovom dudu: ‘Iščupaj se s korijenom i presadi se u more!’ I on bi vas poslušao.«

⁷ »Tko će to od vas reći sluzi svomu, oraču ili pastiru, koji se vrati s polja: ‘Dođi brzo i sjedni za stol?’

⁸ Neće li mu, naprotiv, reći: ‘Pripravi što ću večerati pa se pripaši i poslužuj mi dok jedem i pijem; potom ćeš ti jesti i piti’?

⁹ Zar duguje zahvalnost sluzi jer je izvršio što mu je naređeno?

¹⁰ Tako i vi: kad izvršite sve što vam je naređeno, recite: ‘Sluge smo beskorisne! Učinismo što smo bili dužni učiniti!’«

¹¹ Dok je tako putovao u Jeruzalem, prolazio je između Samarije i Galileje.

¹² Kad je ulazio u neko selo, eto mu u susret deset gubavaca. Zaustave se podaleko

¹³ i zavape: »Isuse, Učitelju, smiluj nam se!«

¹⁴ Kad ih Isus ugleda, reče im: »Idite, pokažite se svećenicima!« I dok su išli, očistiše se.

¹⁵ Jedan od njih vidjevši da je ozdravio, vrati se slaveći Boga u sav glas.

¹⁶ Baci se ničice k Isusovim nogama zahvaljujući mu. A to bijaše neki Samarijanac.

¹⁷ Nato Isus primijeti: »Zar se ne očistiše desetorica?

¹⁸ A gdje su ona devetorica? Ne nađe li se nijedan koji bi se vratio i podao slavu Bogu, osim ovoga tuđinca?«

¹⁹ A njemu reče: »Ustani! Idi! Tvoja te vjera spasila!«

²⁰ Upitaju ga farizeji: »Kad će doći kraljevstvo Božje?« Odgovori im: »Kraljevstvo Božje ne dolazi primjetljivo.

²¹ Niti će se moći kazati: ‘Evo ga ovdje!’ ili: ‘Eno ga ondje!’ Ta evo – kraljevstvo je Božje među vama!«

²² Zatim reče učenicima: »Doći će dani kad ćete zaželjeti vidjeti i jedan dan Sina Čovječjega, ali ga nećete vidjeti.

²³ Govorit će vam: ‘Eno ga ondje, evo ovdje!’ Ne odlazite i ne pomamite se!

²⁴ Jer kao što munja sijevne na jednom kraju obzorja i odbljesne na drugom, tako će biti i sa Sinom Čovječjim u Dan njegov.

²⁵ No prije treba da on mnogo pretrpi i da ga ovaj naraštaj odbaci.«

²⁶ »I kao što bijaše u dane Noine, tako će biti i u dane Sina Čovječjega:

²⁷ jeli su, pili, ženili se i udavali do dana kad Noa uđe u korablju. I dođe potop i sve uništi.

²⁸ Slično kao što bijaše u dane Lotove: jeli su, pili, kupovali, prodavali, sadili, gradili.

²⁹ A onog dana kad Lot iziđe iz Sodome, zapljušti s neba oganj i sumpor i sve uništi.

³⁰ Tako će isto biti u dan kad se Sin Čovječji objavi.«

³¹ »U onaj dan tko bude na krovu, a stvari mu u kući, neka ne siđe da ih uzme.

³² I tko bude u polju, neka se ne okreće natrag. Sjetite se žene Lotove!

³³ Tko god bude nastojao život svoj sačuvati, izgubit će ga; a tko ga izgubi, živa će ga sačuvati.«

³⁴ »Kažem vam, one će noći biti dvojica u jednoj postelji: jedan će se uzeti, drugi ostaviti.

³⁵ Dvije će mljeti zajedno: jedna će se uzeti, druga ostaviti.«

³⁷ Upitaše ga na to: »Gdje to, Gospodine?« A on im reče: »Gdje bude trupla, ondje će se okupljati i orlovi.«