1 U onaj čas pristupe učenici Isusu pa ga zapitaju: »Tko je, dakle, najveći u kraljevstvu nebeskom?« | 1 Того часу підійшли до Ісуса учні й мовлять: «Хто найбільший у Небеснім Царстві?» |
2 On dozove dijete, postavi ga posred njih | 2 Ісус покликав дитину, поставив її серед них — |
3 i reče: »Zaista, kažem vam, ako se ne obratite i ne postanete kao djeca, nećete ući u kraljevstvo nebesko. | 3 і каже: «Істинно кажу вам: Якщо ви не навернетеся і не станете, як діти, не ввійдете в Небесне Царство. |
4 Tko god se dakle ponizi kao ovo dijete, taj je najveći u kraljevstvu nebeskom. | 4 Хто, отже, стане малим, як ця дитина, той буде найбільший у Небеснім Царстві. |
5 I tko primi jedno ovakvo dijete u moje ime, mene prima.« | 5 Хто приймає дитину в моє ім’я, той мене приймає. |
6 »Onomu, naprotiv, tko bi sablaznio jednoga od ovih najmanjih što vjeruju u mene bilo bi bolje da mu se o vrat objesi mlinski kamen pa da potone u dubinu morsku.« | 6 А хто спокусить одного з тих малих, що вірують у мене, такому було б ліпше, якби млинове жорно повішено йому на шию, і він був утоплений у глибині моря. |
7 »Jao svijetu od sablazni! Neizbježivo dolaze sablazni, ali jao čovjeku po kom dolazi sablazan. | 7 Горе світові від спокус. Воно й треба, щоб прийшли спокуси, однак горе тій людині, через яку спокуси приходять! |
8 Pa ako te ruka ili noga sablažnjava, odsijeci je i baci od sebe. Bolje ti je ući u život kljastu ili hromu nego s obje ruke ili s obje noge biti bačen u oganj vječni. | 8 Коли твоя рука або нога стає тобі причиною падіння, відітни її і кинь геть від себе: ліпше тобі ввійти в життя одноруким чи кульгавим, ніж з обома руками чи з обома ногами бути вкиненим у вогонь вічний. |
9 I ako te oko sablažnjava, izvadi ga i baci od sebe. Bolje ti je jednooku u život ući nego s oba oka biti bačen u pakao ognjeni.« | 9 І коли око твоє до гріха тебе призводить, вирви його й кинь геть від себе: ліпше тобі ввійти в життя однооким, ніж з обома очима бути вкиненим у вогняне пекло. |
10 »Pazite da ne prezrete ni jednoga od ovih najmanjih jer, kažem vam, anđeli njihovi na nebu uvijek gledaju lice Oca mojega, koji je na nebesima.« | 10 Глядіть, щоб ви ніким з оцих малих не гордували: кажу бо вам, що ангели їхні на небі повсякчас бачать обличчя мого Небесного Отця. |
| 11 Бо Син Чоловічий. прийшов спасти те, що загинуло. |
12 »Što vam se čini? Ako neki čovjek imadne sto ovaca i jedna od njih zaluta, neće li on ostaviti onih devedeset i devet u gorama i poći u potragu za zalutalom? | 12 Що ви гадаєте? Коли хтось має сто овець і одна з них заблудить, — чи він не кине дев’ятдесят дев’ять у горах і не піде шукати ту, що заблукала? |
13 Posreći li mu se te je nađe, zaista, kažem vam, raduje se zbog nje više nego zbog onih devedeset i devet koje nisu zalutale. | 13 І коли пощастить знайти її знову, істинно кажу вам, що радіє нею більше ніж дев’ятдесят дев’ятьма, що не заблукали. |
14 Tako ni Otac vaš, koji je na nebesima, neće da propadne ni jedan od ovih malenih.« | 14 Так само і в Отця вашого Небесного немає волі, щоб загинув один з тих малих. |
15 »Pogriješi li tvoj brat, idi i pokaraj ga nasamo. | 15 А коли брат твій завинить супроти тебе, піди й докори йому віч-на-віч. Коли послухає тебе, ти придбав брата твого. |
16 Ako te posluša, stekao si brata. Ne posluša li te, uzmi sa sobom još jednoga ili dvojicu, neka na iskazu dvojice ili trojice svjedoka počiva svaka tvrdnja. | 16 Коли ж він не послухає тебе, візьми з собою ще одного або двох, щоб усяка справа вирішувалася на слово двох або трьох свідків. |
17 Ako ni njih ne posluša, reci Crkvi. Ako pak ni Crkve ne posluša, neka ti bude kao poganin i carinik.« | 17 І коли він не схоче слухати їх, скажи Церкві; коли ж не схоче слухати й Церкви, нехай буде для тебе як поганин і митар. |
18 »Zaista, kažem vam, što god svežete na zemlji, bit će svezano na nebu; i što god odriješite na zemlji, bit će odriješeno na nebu.« | 18 Істинно кажу вам: Усе, що ви зв’яжете на землі, буде зв’язане на небі, і все, що розв’яжете на землі, буде розв’язане на небі. |
19 »Nadalje, kažem vam, ako dvojica od vas na zemlji jednodušno zaištu što mu drago, dat će im Otac moj, koji je na nebesima. | 19 Знов істинно кажу вам: Коли двоє з вас згодиться на землі просити що б там не було, воно буде дано їм моїм Отцем Небесним; |
20 Jer gdje su dvojica ili trojica sabrana u moje ime, tu sam i ja među njima.« | 20 бо де двоє або троє зібрані в моє ім’я, там я серед них.» |
21 Tada pristupi k njemu Petar i reče: »Gospodine, koliko puta da oprostim bratu svomu ako se ogriješi o mene? Do sedam puta?« | 21 Тут підійшов Петро й каже до нього: «Господи! Коли мій брат згрішить супроти мене, скільки разів маю йому простити? Чи маю до сімох разів прощати?» |
22 Kaže mu Isus: »Ne kažem ti do sedam puta, nego do sedamdeset puta sedam.« | 22 Ісус промовив до нього: «Не кажу тобі: До сімох разів, але — до сімдесяти раз по сім.» |
23 »Stoga je kraljevstvo nebesko kao kad kralj odluči urediti račune sa slugama. | 23 «Тому Царство Небесне схоже на царя, що хотів звести рахунки з слугами своїми. |
24 Kad započe obračunavati, dovedoše mu jednoga koji mu dugovaše deset tisuća talenata. | 24 Коли він розпочав зводити рахунки, приведено йому одного, що винен був десять тисяч талантів. |
25 Kako nije imao odakle vratiti, zapovjedi gospodar da se proda on, žena mu i djeca i sve što ima te se podmiri dug. | 25 А що не мав той чим віддати, то пан і звелів його продати, а й жінку, дітей і все, що він мав, і віддати. |
26 Nato sluga padne ničice preda nj govoreći: ‘Strpljenja imaj sa mnom, i sve ću ti vratiti.’ | 26 Тоді слуга, впавши йому в ноги, поклонився лицем до землі й каже: Потерпи мені, пане, все тобі поверну. |
27 Gospodar se smilova tomu sluzi, otpusti ga i dug mu oprosti.« | 27 І змилосердився пан над тим слугою, відпустив його й подарував йому борг той. |
28 »A kad taj isti sluga izađe, naiđe na jednoga svoga druga koji mu dugovaše sto denara. Uhvati ga i stane ga daviti govoreći: ‘Vrati što si dužan!’ | 28 Вийшовши той слуга, здибав одного з своїх співслуг, який винен був йому сто динаріїв, схопив його й заходився душити його, кажучи: Віддай, що винен. |
29 Drug padne preda nj i stane ga zaklinjati: ‘Strpljenja imaj sa mnom i vratit ću ti.’ | 29 Тож співслуга його впав йому в ноги й почав його просити: Потерпи мені, я тобі зверну. |
30 Ali on ne htjede, nego ode i baci ga u tamnicu dok mu ne vrati duga.« | 30 Та той не хотів, а пішов і кинув його в темницю, аж поки не поверне борг. |
31 »Kad njegovi drugovi vidješe što se dogodilo, silno ražalošćeni odoše i sve to dojaviše gospodaru. | 31 Якже побачили товариші його, що сталося, засмутились вельми, пішли до свого пана й розповіли йому про все сподіяне. |
32 Tada ga gospodar dozva i reče mu: ‘Slugo opaki, sav sam ti onaj dug oprostio jer si me zamolio. | 32 Тоді його пан покликав його і сказав до нього: Слуго лукавий! Я простив тобі ввесь борг той, бо ти мене благав. |
33 Nije li trebalo da se i ti smiluješ svome drugu, kao što sam se i ja tebi smilovao?’ | 33 Чи не слід було й тобі змилосердитись над твоїм товаришем, як я був змилосердився над тобою? |
34 I gospodar ga, rasrđen, preda mučiteljima dok mu ne vrati svega duga. | 34 І розгнівавшись його пан, передав його катам, аж поки йому не поверне всього боргу. |
35 Tako će i Otac moj nebeski učiniti s vama ako svatko od srca ne oprosti svomu bratu.« | 35 Отак і мій Отець Небесний буде чинити вам, якщо кожний з вас не прощатиме братові своєму з серця свого.» |