Неємії 13
12345678910111213
Буття
Вихід
Левіт
Числа
Второзаконня
Ісуса Навина
Суддів
Рути
І Самуїла
ІІ Самуїла
І Царів
ІІ Царів
І Хронік
ІІ Хронік
Езри
Неємії
Товита
Юдити
Естери
1Mac
2Mac
Йова
Псалмів
Приповідок
Проповідник
Пісня Пісень
Мудрости
Сирах
Ісая
Єремія
Плач Єремії
Лист Єремії
Єзекиїл
Даниїл
Осій
Йоіл
Амос
Авдій
Йона
Міхей
Наум
Авакум
Софонія
Аггей
Захарій
Малахія
Матей
Марко
Лука
Іван
Діяння Апостолів
Римлян
І Корінтян
ІІ Корінтян
Галатів
Ефесян
Филип’ян
Колосян
І Солунян
І Солунян
І Тимотея
ІI Тимотея
Тита
Филимона
Євреїв
Якова
І Петра
ІI Петра
І Івана
ІІ Івана
ІІІ Івана
Юди
Одкровення
Confronta con un'altra Bibbia
Cambia Bibbia
Біблія | Biblija Hrvatski |
---|---|
1 Того дня читано, щоб народ чув, книгу закона Мойсея, та знайдено в ній написане, що ні аммоній, ні моавитянин не можуть увійти в громаду Божу повіки | 1 U ono vrijeme čitala se narodu knjiga Mojsijeva i ondje se našlo zapisano da Amonac i Moabac ne smiju nikada ući u zbor Božji, |
2 тому, що вони не зустріли синів Ізраїля з хлібом та водою, а найняли проти них Валаама, щоб прокляв їх, — але Бог наш перемінив прокльон у благословення. | 2 jer nisu sinovima Izraelovima izašli ususret s kruhom i vodom, nego su čak najmili protiv njih Bileama da ih prokune, ali je naš Bog obratio kletvu u blagoslov. |
3 Отож, почувши цей закон, відлучили вони всіх мішанців від Ізраїля. | 3 Kad su čuli Zakon, isključili su iz Izraela sve strance. |
4 Ще перед тим священик Еліяшів, поставлений над кімнатами дому Бога нашого, родич Товії, | 4 A prije toga svećenik Elijašib, postavljen nad sobama doma Boga našega, bijaše svom rođaku Tobiji |
5 приготував для нього велику кімнату, де раніш складано хлібні приноси, ладан, посуд, десятини хліба, нового вина й олії, що за законом належали левітам, співцям та воротарям, і приноси для священиків. | 5 uredio prostranu sobu gdje su se prije ostavljali prinosi, tamjan, posuđe, desetine žita, vina i ulja, određene za levite, pjevače i vratare, i doprinosi za svećenike. |
6 Але під час цього мене не було в Єрусалимі, бо тридцять другого року вавилонського царя Артаксеркса я повернувся до царя, але за деякий час відпросивсь я у царя, | 6 U to vrijeme nisam bio u Jeruzalemu, jer sam trideset i druge godine babilonskog kralja Artakserksa otišao kralju; ali poslije nekog vremena izmolio sam u kralja |
7 прийшов до Єрусалиму й довідався я про те зло, яке зробив Еліяшів для Товії, приготувавши йому кімнату в дворах дому Божого, | 7 da se mogu vratiti u Jeruzalem. Tada doznadoh za zlo djelo što ga učini Elijašib uredivši Tobiji sobu u predvorjima doma Božjega. |
8 і дуже прикро мені стало, і я повикидав геть із кімнати всі хатні речі Товії, | 8 To me veoma rasrdilo: izbacih iz sobe sav namještaj Tobijina stana |
9 і наказав очистити кімнати, і велів повносити туди знову посуд дому Божого, приноси й ладан. | 9 i naredih da se sobe očiste, zatim unesoh onamo posuđe doma Božjega, prinose i tamjan. |
10 Довідавсь я також, що часток левітам не давали й що левіти та співці, які мали виконувати службу, порозбігались, кожний на своє поле. | 10 Doznadoh i to da levitima nisu davali njihovih dijelova i da su se i leviti i pjevači, određeni za službu, razbježali svaki u svoje polje. |
11 І заходивсь я докоряти начальникам і сказав: «Чому занедбано дім Божий?» І зібравши їх, поставив я їх на їхнє місце. | 11 I prekorih odličnike i rekoh: »Zašto je zapušten dom Božji?« Zatim skupih levite i pjevače i vratih ih k njihovim službama. |
12 Тоді всі юдеї стали приносити до складів десятину хліба, нового вина та олії. | 12 Tada je sva Judeja donosila u spremišta desetinu žita, vina i ulja. |
13 Над складами поставив я Шелемію, священика, та Цадока, книжника, та Педаю з левітів, а при них Ханана, сина Заккура, сина Маттанії, бо їх уважали за певних. На них був обов’язок розділювати своїм братам. | 13 Nad spremištima postavio sam svećenika Šelemju, književnika Sadoka i levita Pedaju, a uz njih Hanana, sina Zakura, sina Matanijina. Njih su smatrali pouzdanima; njihova je dužnost bila da dijele svojoj braći. |
14 Згадай про мене за це, Боже мій, і не забудь добрих моїх діл, що я вчинив для дому Бога мого й для служби при ньому. | 14 Zato, sjeti se mene, Bože moj: ne prezri mojih pobožnih djela koja učinih za dom Boga svoga i za službu u njemu. |
15 Того часу побачив я в Юдеї, що в суботу топчуть у винодавлях, возять снопи, навантаживши ними ослів, а також вином, виноградом, фіґами й усяким тягарем, і приставляють у Єрусалим суботнього дня, і я їм докоряв за день, в який продавали вони свою живність. | 15 U ono sam vrijeme vidio u Judeji ljude koji gaze u tijescima u dan subotnji; drugi su nosili snopove žita, tovarili na magarce vino, grožđe, smokve i svakojake terete da ih u dan subotnji unesu u Jeruzalem. I prekorih ljude što u taj dan prodaju živež. |
16 Та й тирійці жили в нім і привозили рибу та усякий крам і продавали в суботу юдеям, і то в Єрусалимі. | 16 A Tirci koji su živjeli u Jeruzalemu donosili su onamo ribu i svakovrsnu robu da je prodaju Židovima u subotu. |
17 То я докоряв вельможам юдейським і сказав їм: «Яке ж погане діло ви робите, осквернюючи день суботній! | 17 Prekorih judejske velikaše i rekoh im: »Kakvo to zlo djelo činite i skrnavite dan subotnji? |
18 Чи ж не так чинили батьки ваші, за що послав Бог нащ на нас і на це місто все те лихо? А ви ще збільшуєте гнів на Ізраїля осквернюючи суботу!» | 18 Nisu li tako činili i vaši oci te je Bog naš doveo svu ovu nesreću na nas i na ovaj grad? A zar vi želite umnažati gnjev protiv Izraela skrnaveći subotu?« |
19 Після цього, коли в єрусалимських брамах сутеніло перед суботою, я наказав зачинити двері та звелів їх не відчиняти, аж доки не мине субота, й поставив коло воріт деяких моїх слуг, щоб ніяка вантага не приходила в день суботній. | 19 I zapovjedih još da uoči subote, kad se mrak spusti na jeruzalemska vrata, zatvore njihova krila i rekoh neka se ne otvaraju do poslije subote! Postavio sam nekoliko svojih momaka na vrata da se ne unosi nikakav tovar u dan subotnji. |
20 Ось чому крамарі та продавці всякого краму не раз і не два ночували поза Єрусалимом. | 20 Jednom su ili dvaput trgovci i prodavači svakovrsne robe proveli noć izvan Jeruzalema, |
21 Але я остерігав їх і сказав їм: «Чого ви ночуєте перед муром? Якщо це вчините ще раз, я накладу на вас руку.» Від того часу вони не приходили в суботу. | 21 ali sam ih upozorio i rekao im: »Zašto provodite noć pod zidom? Ako to ponovite, dignut ću na vas ruku!« Od toga vremena nisu više dolazili u subotu. |
22 І я звелів левітам, щоб вони очистились і прийшли відбувати сторожу коло воріт, щоби святити день суботній. І за це згадай про мене, Боже мій, і змилуйся надо мною з твого великого милосердя! | 22 Zapovjedio sam levitima da se očiste i da dođu čuvati vrata, kako bi se svetkovao dan subotnji. I za ovo se spomeni mene, Bože moj, i smiluj mi se po svome velikom milosrđu! |
23 Того ж самого часу бачив я юдеїв, що взяли собі жінок ашдодських, аммонських та моавитянських, | 23 Onih sam dana vidio i Židove koji se bijahu oženili Ašdođankama, Amonkama i Moapkama. |
24 і діти їхні говорили наполовину по-ашдодському, а не вміли говорити по-юдейському, лише мовою інших народів. | 24 Polovina njihovih sinova govorila je ašdodski ili jezikom ovoga ili onoga naroda: više nisu znali govoriti židovski. |
25 Я картав їх і кляв їх, а декого з людей бив, тряс за чуприну й заклинав їх Богом: «Не давайте дочок своїх за синів їхніх і не беріть дочок їхніх для своїх синів і собі. | 25 Korio sam ih i proklinjao, neke sam i tukao, čupao im kose i zaklinjao ih Bogom: »Ne dajite svojih kćeri njihovim sinovima i ne uzimajte žene od njihovih kćeri za svoje sinove, a ni za sebe! |
26 Хіба не через них згрішив Соломон, цар Ізраїля? А такого, як він, царя, не було ні в одного з багатьох народів. І він був любий Богові своєму, і Бог настановив його царем над усім Ізраїлем, одначе ж чужоземні жінки довели до гріха й його. | 26 Nije li u tome sagriješio Salomon, kralj Izraelov? Među mnogim narodima nije bilo kralja njemu ravna. Bio je drag Bogu svome i Gospod ga je postavio kraljem nad svim Izraelom. Ali su i njega tuđinke navele na grijeh! |
27 Чи й нам про вас чути, що ви чините це велике зло та зраджуєте Бога нашого, бравши собі чужоземних жінок?» | 27 Treba li slušati kako i vi činite veliko zlo i postajete nevjerni Bogu našemu ženeći se tuđinkama?« |
28 Навіть один із синів Йояди, син Еліяшіва первосвященика, був зятем Санбаллата хоронія, я й прогнав його від себе. | 28 Jedan od sinova Jojade, sina velikog svećenika Elijašiba, bijaše zet Horonjaninu Sanbalatu. Njega sam otjerao od sebe. |
29 Пригадай їм, Боже мій що вони опоганили священство й священицький та левітський союз! | 29 Spomeni se, Bože moj, ovih ljudi, jer su oskvrnuli svećeništvo i zavjet svećenički i levitski. |
30 Так я їх очистив від усього чужоземного й завів наново служби священиків та левітів, кожного при його ділі, — | 30 Tako sam ih očistio od svega tuđega i opet uspostavio službe svećenika i levita dodijelivši svakome njegov posao. |
31 і постачання дров у призначені часи й первоплодів. Згадай про це, Боже мій, на добро мені! | 31 Uredio sam i da se nose drva u određene dane i prvine. Sjeti me se, Bože moj, za moje dobro! |