Levitski zakonik 10

¹ A sinovi Aronovi Nadab i Abihu uzmu svaki svoj kadionik; stave u nj vatre i na nju metnu tamjana da prinesu pred Jahvom neposvećenu vatru, koju im on ne bijaše propisao.

² Ali izbije plamen ispred Jahve te ih proguta – poginuše oni pred Jahvom.

³ Nato će Mojsije Aronu: »To je ono što je Jahve navijestio: Po onima koji su mi blizu
svetim ću se pokazati;
pred svim ću se pukom proslaviti.«
Aron je šutio.

⁴ Mojsije zovnu Mišaela i Elsafana, sinove Aronova strica Uziela, pa im reče: »Dođite i odnesite svoju braću ispred svetišta u polje izvan tabora!«

⁵ Oni dođu i odnesu ih u njihovim košuljama u polje izvan tabora, kako je Mojsije rekao.

⁶ Poslije toga Mojsije reče Aronu i njegovim sinovima, Eleazaru i Itamaru: »Ne raščupavajte svoje kose niti razdirite svojih haljina da ne poginete i da se On ne razljuti na svekoliku zajednicu. Vaša braća i sav dom Izraelov neka oplakuje one koje je vatra Jahvina sažegla.

⁷ Ne smijete odlaziti s ulaza u Šator sastanka da ne pomrete, jer na vama je Jahvino ulje pomazanja.« Oni učine po riječi Mojsijevoj.

⁸ Jahve reče Aronu:

⁹ »Kad ulazite u Šator sastanka, nemojte piti vina niti opojnoga pića, ni ti ni tvoji sinovi s tobom! Tako nećete poginuti. To je trajan zakon za vaše naraštaje;

¹⁰ da možete lučiti posvećeno od običnoga, čisto od nečistoga;

¹¹ da možete učiti Izraelce svim zakonima što ih je Jahve predao preko Mojsija.«

¹² Onda Mojsije rekne Aronu i njegovim preživjelim sinovima, Eleazaru i Itamaru: »Uzimajte od žrtve prinosnice što preostaje nakon prinesene žrtve u čast Jahvi paljene i beskvasnu je uza žrtvenik jedite jer je vrlo sveta.

¹³ Blagujte je u svetom mjestu, jer to je – tako je meni naređeno – pristojbina tvoja i pristojbina tvojih sinova od žrtava paljenih u čast Jahvi.

¹⁴ A grudi žrtve prikaznice i pleće žrtve podizanice ti i tvoji sinovi i tvoje kćeri s tobom jedite na bilo kojem čistom mjestu. Jer to je dodijeljeno za pristojbinu tebi i tvojim sinovima od izraelskih žrtava pričesnica.

¹⁵ Pleće žrtve podizanice i grudi žrtve prikaznice što se donose zajedno s lojem, na vatri paljenim – pošto budu prineseni za žrtvu prikaznicu pred Jahvom – neka pripadnu tebi i tvojim sinovima s tobom. To je, kako je Jahve naredio, trajan zakon.«

¹⁶ Potom se Mojsije potanje raspita o jarcu žrtve okajnice. Već je bio spaljen. On se razljuti na Eleazara i Itamara, Aronove preživjele sinove, pa rekne:

¹⁷ »Zašto ste jeli žrtvu okajnicu na svetome mjestu? Vrlo je sveta! To vam je dao Jahve da uklanjate krivnju sa zajednice vršeći nad njom obred pomirenja pred Jahvom.

¹⁸ Budući da krv žrtve nije bila unesena unutar svetišta, morali ste je blagovati u svetištu, kako mi je bilo zapovjeđeno.«

¹⁹ Nato će Aron Mojsiju: »Danas su, eto, prinijeli svoju žrtvu okajnicu i svoju žrtvu paljenicu pred Jahvom! Što bi se meni dogodilo da sam ja danas jeo od žrtve okajnice? Bi li to bilo milo Jahvi?«

²⁰ Kad Mojsije to ču, odobri.