1 Onda će joj Noemi, svekrva njezina: »Kćeri moja, da ti potražim mirno mjesto gdje bi mogla biti sretna? | 1 Сказала їй Ноема, її свекруха: «Доню моя! Чи не пошукати б тобі пристановища, щоб жилось тобі добре? |
2 Vidiš, Boaz, s čijim si se poslenicima našla, naš je rođak. Evo, on će noćas vijati ječam na gumnu. | 2 Таже ж Вооз, із наймичками якого ти була, наш родич. Он він тієї ночі має віяти на току ячмінь. |
3 Umij se ti i namaži, lijepo se odjeni pa idi na gumno. Ne daj da te prepozna prije nego što se najede i napije. | 3 Вимийсь, отже, намастись та зберись у своє убрання й зійди на тік, але так, щоб він тебе не впізнав, поки не скінчить їсти й пити. |
4 Kad bude lijegao, dobro pazi gdje će leći; pa kad legne, otiđi onamo, podigni mu pokrivač s nogu i lezi ondje! Tada će ti on reći što ti je činiti.« | 4 Якже він ляже спати, запам’ятай собі місце, де він ляже; потім підеш, відкриєш його ноги та й ляжеш там; а він уже тобі скаже, що маєш робити.» |
5 Ona joj odgovori: »Učinit ću sve kako mi kažeš.« | 5 Рута їй відказала: «Усе, що мені сказала, вчиню.» |
6 I siđe na gumno i učini sve kako joj je svekrva naredila. | 6 Зайшла вона на тік і зробила все так, як звеліла їй свекруха. |
7 A Boaz, pošto je jeo i pio i tako se odobrovoljio, ode i leže kraj stoga. Onda ona priđe polako, otkri mu noge i leže. | 7 А попоївши та випивши, розвеселився серцем Вооз, і пішов він та й ліг собі спати край копиці. Вона ж піді йшла тихенько, відкрила його ноги та й лягла там. |
8 Kad bijaše oko ponoći, trže se čovjek i obrnu se, i gle: žena leži do njegovih nogu. | 8 Опівночі прокинувся чоловік, озирнувсь навколо та й побачив, що біля стіп його лежить молодиця. |
9 »Tko si?« – upita on, a ona odgovori: »Ja sam Ruta, sluškinja tvoja. Raširi skut svoje haljine na sluškinju svoju jer si mi skrbnik.« | 9 І спитав її: «Ти хто?» Вона ж відповіла: «Я Рута, твоя слугиня; простягни полу твоєї одежі над твоєю слугинею, бо ти — родич.» |
10 »Blagoslovio te Jahve, kćeri moja!« – dočeka on. »Ovaj drugi tvoj čin milosti još je vredniji od prvoga, jer se nisi trudila da slijediš mlade poslenike, bili oni bogati ili siromašni. | 10 Вооз сказав: «Благословенна будь, моя доню, Господом! Оцей останній твій вияв відданости ще кращий, ніж перший, бо не пішла ти слідом за хлопцями, чи то бідними чи багатими. |
11 I zato se, kćeri moja, sada ne plaši: učinit ću ti sve što zatražiš, jer sva vrata moga naroda znaju da si čestita žena. | 11 Тож, моя доню, не бійся: я вчиню для тебе все, що мені скажеш, бо всі люди в місті знають, що ти чесна жінка. |
12 Jest, uistinu sam ti skrbnik; ali postoji još bliži od mene. | 12 Воно й правда, що я — родич; але є ще ближчий за мене родич. |
13 Ostani noćas; ako te sutra ujutro on kao skrbnik htjedne uzeti, dobro, neka te uzme; a ne htjedne li, uzet ću te ja, tako mi Jahve! Spavaj do jutra.« | 13 Переночуй цю ніч тут; а вранці, коли він тебе прийме як родич, то добре, нехай приймає; а коли не схоче прийняти, то я прийму тебе, як жив Господь! А тепер спочивай до ранку.» |
14 I spavaše ona do njegovih nogu do jutra. On ustade prije nego što mogaše čovjek čovjeka razaznati jer mišljaše: »Ne treba da znaju da je žena bila na gumnu.« | 14 І спала вона біля узніжжя його ложа до ранку, та встала вона раніш, ніж одне одного могли бачити, бо сказав Вооз: «Нехай ніхто не знає, що молодиця була на току.» |
15 I kaza joj: »Daj ogrtač što je na tebi i drži ga dobro.« Ona ga pridrža, a on joj nasu šest mjerica ječma i naprti joj. I ode ona u grad. | 15 І мовив до неї: «Подай лишень твоє покривало, що на тобі, та подерж його добре.» Вона тримала, а він відміряв шість мірок ячменю, завдав їй на плечі, і вона пішла до міста. |
16 Kad je stigla, upita je svekrva: »Što je s tobom, kćeri moja?« A ona joj pripovjedi sve što je učinio za nju. | 16 А як прийшла до свекрухи, та спитала: «А що, моя доню?» Вона й оповіла їй усе, що зробив для неї той чоловік. |
17 I nadoveza: »Ovih šest mjerica ječma dade mi kazujući: ‘Ne smiješ se vratiti svekrvi praznih ruku.’« | 17 І додала: «Оці шість мірок ячменю він мені дав і сказав: Ти не повинна вертатись до твоєї свекрухи з порожніми руками.» |
18 Nato će joj Noemi: »Budi mirna, kćeri moja, dok ne vidiš što će biti: jer neće on imati spokoja dok sve još danas ne dokrajči.« | 18 Ноема ж їй: «Не турбуйсь, моя доню, аж поки не довідаєшся, що з того вийде; бо чоловік той не заспокоїться поки ще сьогодні не допровадить того діла до кінця.» |