Tobija 8

¹ Kad su povečerali, uvedoše Tobiju k Sari.

² On se, ulazeći k njoj, sjeti Rafaelovih riječi: uze tamjanova pepela, metnu na nj riblje srce i jetru i okadi.

³ Tek što demon oćutje vonj, pobježe u Gornji Egipat, a anđeo ga ondje okova.

⁴ Kako su se zatvorili u sobu, Tobija ustade s postelje i reče: »Ustaj, sestro, molimo se da nam se Bog smiluje.«

⁵ Onda se Tobija poče moliti: »Blagoslovljen da si, Bože naših otaca,
blagoslovljeno sveto i slavno ime tvoje u sve vijeke!
Blagoslivljala te nebesa
i sva tvoja stvorenja u sve vijeke!

⁶ Ti si stvorio Adama
i dao mu pomoćnicu Evu:
od njih je proizašao ljudski rod.
Ti si rekao: ‘Nije dobro da čovjek bude sam;
načinimo mu pomoćnicu sličnu njemu.’

⁷ Gospode, ne uzimam zbog pohote ovu svoju sestru,
nego po istini.
Smiluj mi se
i učini da s njom doživim starost.«

⁸ I zajedno rekoše: »Amen, amen.«

⁹ I zaspaše oboje te noći.

¹⁰ A Raguel usta i pođe da iskopa raku misleći: »Ako i on umre.«

¹¹ Raguel se vrati u svoju kuću

¹² i kaza Edni, ženi svojoj: »Pošalji jednu od sluškinja da vidi je li živ. Ako je umro, pokopajmo ga odmah da nitko ne sazna.«

¹³ Sluškinja otvori vrata, uđe i nađe kako oboje spavaju.

¹⁴ Izađe i javi im: »Dobro je, živ je.«

¹⁵ Nato Raguel zahvali Bogu:
»Blagoslovljen da si, Bože,
svakim blagoslovom čistim i svetim.
Blagoslivljali te sveti tvoji i sva tvoja stvorenja!
Svi anđeli i svi izabranici tvoji
blagoslivljali te u sve vijeke!

¹⁶ Blagoslovljen jer si me razveselio
i jer se nije dogodilo čega se bojah,
nego si nam iskazao svoje bogato milosrđe.

¹⁷ Blagoslovljen jer si se smilovao
ovoj djeci što su jedina.
Izlij na njih svoje milosrđe, Gospode,
podari im da završe život u zdravlju,
sa srećom i milosrđem.«

¹⁸ A zatim zapovjedi kućnoj čeljadi da zatrpaju raku.

¹⁹ Tada priredi gozbu koja je trajala četrnaest dana.

²⁰ Prije nego što su izminuli svadbeni dani, Raguel uze zaklinjati Tobiju: »Ne idi na put dok se ne navrši četrnaest svadbenih dana,

²¹ a onda primi polovicu imutka i vrati se živ i zdrav svome ocu. Drugi ćeš dio dobiti poslije moje i ženine mi smrti.«