Evanđelje po Mateju 21

¹ Kad se približiše Jeruzalemu te dođoše u Betfagu, na Maslinskoj gori, posla Isus dvojicu učenika

² govoreći: »Pođite u selo pred vama i odmah ćete naći privezanu magaricu i uz nju magare. Odriješite ih i dovedite k meni.

³ Ako vam tko što rekne, recite: ‘Gospodinu trebaju’, i odmah će ih pustiti.«

⁴ To se dogodi da se ispuni što je rečeno po proroku:

⁵ Recite kćeri Sionskoj:
Evo kralj ti tvoj dolazi,
krotak, jašuć na magarcu,
na magaretu, mladetu magaričinu.

⁶ Učenici odu i učine kako im naredi Isus.

⁷ Dovedu magaricu i magare te stave na njih haljine i Isus uzjaha na njih.

⁸ Silan svijet prostrije svoje haljine po putu, a drugi rezahu grane sa stabala i sterahu ih po putu.

⁹ Mnoštvo pak pred njim i za njim klicaše: »Hosana Sinu Davidovu! Blagoslovljen Onaj koji dolazi u ime Gospodnje! Hosana u visinama!«

¹⁰ Kad uđe u Jeruzalem, uskomešao se sav grad i govorio: »Tko je ovaj?«

¹¹ A mnoštvo odgovaraše: »To je Prorok, Isus iz Nazareta galilejskoga.«

¹² Isus uđe u Hram i izagna sve koji su prodavali i kupovali u Hramu. Mjenjačima isprevrta stolove i prodavačima golubova klupe.

¹³ Kaže im: »Pisano je: Dom će se moj zvati Dom molitve, a vi od njega činite pećinu razbojničku.«

¹⁴ U Hramu mu priđoše slijepi i hromi i on ih ozdravi.

¹⁵ A kad glavari svećenički i pismoznanci vidješe čudesa koja učini i djecu što viču Hramom: »Hosana Sinu Davidovu!«, gnjevni

¹⁶ mu rekoše: »Čuješ li što ovi govore?« Kaže im Isus: »Da! A niste li čitali:
Iz usta djece i dojenčadi
sebi si pripravio hvalu?«

¹⁷ On ih ostavi, pođe iz grada u Betaniju te ondje prenoći.

¹⁸ Ujutro se vraćao u grad i ogladnje.

¹⁹ Ugleda smokvu kraj puta i priđe k njoj, ali ne nađe na njoj ništa osim lišća pa joj kaže: »Ne bilo više ploda s tebe dovijeka!« I smokva umah usahnu.

²⁰ Vidjevši to, učenici se začude: »Kako umah smokva usahnu!«

²¹ Isus im odvrati: »Zaista, kažem vam, ako budete imali vjeru i ne posumnjate, činit ćete ne samo ovo sa smokvom, nego – reknete li i ovoj gori: ‘Digni se i baci u more!’, bit će tako.

²² I sve što zaištete u molitvi vjerujući, primit ćete.«

²³ I uđe u Hram. Dok je naučavao, pristupiše mu glavari svećenički i starješine narodne te ga upitaše: »Kojom vlašću to činiš? Tko ti dade tu vlast?«

²⁴ Isus im odgovori: »I ja ću vas jedno upitati. Ako mi na to odgovorite, ja ću vama kazati kojom vlašću ovo činim.

²⁵ Krst Ivanov odakle li bijaše? Od Neba ili od ljudi?« A oni umovahu među sobom: »Reknemo li ‘Od Neba’, odvratit će nam: ‘Zašto mu, dakle, ne povjerovaste?’

²⁶ A reknemo li ‘Od ljudi’, strah nas je mnoštva. Ta svi Ivana smatraju prorokom.«

²⁷ Zato odgovore Isusu: »Ne znamo.« I on njima reče: »Ni ja vama neću kazati kojom vlašću ovo činim.«

²⁸ »A što vam se čini? Čovjek neki imao dva sina. Priđe prvomu i reče: ‘Sinko, hajde danas na posao u vinograd!’

²⁹ On odgovori: ‘Neću!’ No poslije se predomisli i ode.

³⁰ Priđe i drugomu pa mu reče isto tako. A on odgovori: ‘Evo me, gospodaru!’ i ne ode.

³¹ Koji od te dvojice izvrši volju očevu?« Kažu: »Onaj prvi.« Nato će im Isus: »Zaista, kažem vam, carinici i bludnice pretekoše vas u kraljevstvo Božje!

³² Doista, Ivan dođe k vama putom pravednosti i vi mu ne povjerovaste, a carinici mu i bludnice povjerovaše. Vi pak, makar to vidjeste, ni kasnije se ne predomisliste da mu povjerujete.«

³³ »Drugu prispodobu čujte! Bijaše neki domaćin koji posadi vinograd, ogradi ga ogradom, iskopa u njemu tijesak i podiže kulu pa ga iznajmi vinogradarima i otputova.

³⁴ Kad se približilo vrijeme plodova, posla svoje sluge vinogradarima da uzmu njegov urod.

³⁵ A vinogradari pograbe njegove sluge pa jednoga istukoše, drugog ubiše, a trećega kamenovaše.

³⁶ I opet posla druge sluge, više njih nego prije, ali oni i s njima postupiše jednako.«

³⁷ »Naposljetku posla k njima sina svoga misleći: ‘Poštovat će mog sina.’

³⁸ Ali kad vinogradari ugledaju sina, rekoše među sobom: ‘Ovo je baštinik! Hajde da ga ubijemo i imat ćemo baštinu njegovu!’

³⁹ I pograbe ga, izbace iz vinograda i ubiju.«

⁴⁰ »Kada dakle dođe gospodar vinograda, što će učiniti s tim vinogradarima?«

⁴¹ Kažu mu: »Opake će nemilo pogubiti, a vinograd iznajmiti drugim vinogradarima što će mu davati urod u svoje vrijeme.«

⁴² Kaže im Isus: »Zar nikada niste čitali u Pismima:
Kamen što ga odbaciše graditelji
postade kamen zaglavni.
Gospodnje je to djelo –
kakvo čudo u očima našim!

⁴³ Zato će se – kažem vam – oduzeti od vas kraljevstvo Božje i dat će se narodu koji donosi njegove plodove! (

⁴⁴ I tko padne na taj kamen, smrskat će se, a na koga on padne, satrt će ga.)«

⁴⁵ Kad su glavari svećenički i farizeji čuli te njegove prispodobe, razumjeli su da govori o njima.

⁴⁶ I tražili su da ga uhvate, ali se pobojaše mnoštva jer ga je smatralo prorokom.