Knjiga o Sucima 17

¹ Bijaše u Efrajimovoj gori čovjek po imenu Mikajehu.

² On reče majci: »Tisuću i sto srebrnih šekela što su ti ukradeni i zbog kojih si izustila kletvu – uši su je moje čule – taj je novac kod mene, ja sam ga uzeo.« Mati mu odgovori: »Jahve te blagoslovio, sine moj!«

³ I Mikajehu vrati joj tisuću i sto srebrnih šekela. A mati mu njegova reče: »Te sam novce posvetila Jahvi iz svoje ruke za tebe, sine moj, da se izdjela za to rezan ili ljeven idol. I evo, za to ih dajem.«

⁴ Majka uze dvije stotine srebrnih šekela i dade ih zlataru. On načini od njih rezani i ljeveni idol koji postaviše u Mikajehuovoj novoj kući.

⁵ On mu sagradi svetište, zatim načini efod i terafe te posveti jednoga od svojih sinova da mu bude svećenik.

⁶ U to vrijeme u Izraelu nije bilo kralja i svatko je radio po miloj volji.

⁷ Bijaše neki mladić iz Betlehema u Judi, iz Judina plemena; bio je levit i boravio je ondje kao došljak.

⁸ Taj čovjek ode iz grada Betlehema u Judi da se nastani na kakvu prikladnu mjestu kao došljak. Putujući, dođe u Efrajimovu goru do Mikine kuće.

⁹ Mika ga upita: »Odakle dolaziš?« »Ja sam levit iz Judina Betlehema«, odgovori mu on, »i putujem da se negdje nastanim.«

¹⁰ »Ostani kod mene«, reče mu Mika, »i budi mi ocem i svećenikom, a ja ću ti davati deset srebrnih šekela na godinu, haljine i hranu.« I levit uđe.

¹¹ Levit je pristao da ostane u njega, i mladić mu bijaše kao jedan od sinova.

¹² Mika posveti levita za svećenika; mladić je postao njegovim svećenikom i živio je u Mikinoj kući.

¹³ »Sad znam«, reče Mika, »da će mi Jahve učiniti dobro kad imam levita za svećenika.«